Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

3. Вреже какве годеме невоље и раздраженоети никад ее не мож.е мерити еа временом мнра. Где наступе ванредне окодности ту се јављају ванредне снаге. По веровању, у нека времена јављају се људима анђели и светитељи. У бдизини седа Домрени надазиде су се свуда чудновате појаве. Тамо је бидо видинско дрво, тамо је истицао чаробни извор, а старо предсказање казивадо је, да ће доћи једна девојка са дотарингијске границе да избави Француску. Јованка је веров'ада да је она бида ова девојка, а чврста вера везана са њеиим детињским уздањем на Бога давада јој је снагу. Она је хтеда да осдободи престрављени Орлеан; она је хтела да одведе остављеног краља у Ремс на крунисање. Гоњена својим самопоуздањем, она остави своје родитеље, које је дотде са детињском послушношћу служила. Најпре се упути Бокулеру, где је тамошњи заповедник војске нрими (1429). Кад му је саопштила свој нлан он је држао да је она нека сањалица и не хте ништа о њој да зна. Али он се реши на нослетку да све саопшти краљу. Одговор је био да је пошље, како би је могао што боље испитати. Тако Јованка дође у мушком оделу, на коњу, и у пратњи више ритера, Француском двору. Овојим паметним разговором, својим богоионттовањем и моралношћу уз пут задобила је она поштовање својих пратилаца. Кад је дошла краљевском двору, потрајало је више времена док је изашла нред краља. Карло VII дуго је премишљао, да ди ћо веровати њеним откровењима, или ће је сматрати као ђавоље оруђе. Иа нослетку реши се да је пусти преда се. Девојка одмах познаде краља, ма да је без свију знакова свога достојанства био помешан у гомилу својих дворана. Тада му опа откри једну тајну, коју нико осим краља није могао знати. То изазва велику иажњу. Али

да би њено посланство ставио изван сваке сумње, заповеди Карло VII да је најнре један скун духовника а после парламенат иснита, и сви изјавише, да је Јованку послао Бог да спасе Француску! 4. Сад је донета одлука да се чудноватој девојци као божјој пророчици преда предвођење војске. По њеном захтевању доби она један мач, који је сачуван у Катарининој цркви (у Фирбоа-у) и који је она тачно описала. По том доби белу, са криновима извезену заставу на којој је био насликан Бог са светском куглом и на којој су биле написане оверечи: „Исус Марија.* Ову заставу носида је она, како сама говораше,. да не би потребовада мач. По том обуче мушко одело, метну на се оклоп од главе до пете и уседе на коња. Са пратњом и. почастима једнога војсковође послата је у Блоа Француској војсци, да избави Орлеан или бар да га с новом снагом окрепи. Вера у њено божанско посланство претходила је свему. Кад је у Блоа дошла, -заведе пре свега религиозна вежбања и добар морад. Она заповеди да се сви моле Богу, да слушају службу божју и да се исповеде и нриме свето причешће. Она забрани псовке, игре и пљачкање; она протера из догора све женскиње и улева.ше војницима храброст и утеху. Енглезима је објавила свој долазак и заповедила им у име божје да се одмах оданде уклоне. Ва тим је почела спремати све што треба да Орлеану притече у номоћ и да сама продре у ту притешњону варош. Године 1429. Априла 29. дође она пред Ордеап. Док је Француска посада чинила излет на једној страни вароши, дотле је опа на другој страни срећно унеда храну у град. У Орлеану су је нримили као небеску избавитељицу. Четвртог Маја био је јак напад на Енглезе и њихова утврђења. 72