Просветни гласник

570

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРМЈЕ

Сад она распали дух Француза нри овим наиадима на ненријатељска утврђења. Па и ови напади срећно су испадали. Енглези су губили једно утврђење за другим. Кад се свршила одсудна борба, онда је вигае хиљада Енглеза остало на бојном пољу, тако да су непријатељи били принуђени да дигну опсаду од Орлеана. 5. Оно прво што је Јованка, која је сад добила име „Девојка Орлеанка", обећала - срећно је извршила. Сад јој је остало да реши други, много тежи задатак, да проведе краља на крунисање у Ремс. Пре тога морала је још неке тешке борбе издржати. Французи су стекли ново самопоуздање, освојили су варош Јарго, где је и сам енглески ђенерал ухваћен, а 18. Јуна нотукли су енглеску војску код једног села (Патаја), где је у њихове руке пао и храбри Талбот. Где је борба најжешћа била, ту се појављивала Јованка и својима уливала нову храброст. Енглези су се били препали, јер су посумњали да се боре са духовима пакла. Још беше Ремс у рукама непријатеља, а далеки пут до тамо беху свуда посели Енглези. Ипак Французи се усудише да извргае оно, гато се чинило немогуће. Сам слабодушни Карло VII, који је био далеко од бојног поља, стави се на чело своје војске и крену се у Ремс. Све вароши, које су Енглези били посели брзо се ослободише скоро без борбе. Сам Ремс нротера енглеску посаду и посла Карлу кључеве од варошиОн у триумФу уђе у Ремс и 17. Јула беше ту свечано крунисан и номазан. За време ове свечаности стајала је Јованка поред њега, потнуно наоружана са заетавом у руци. После свршеног помазања краљевог паде му она нред ноге, дохвати се његових колена и са хиљадама суза радости жељаше му сваку срећу. ,/Гако је дакле најносле рече она — испуњена воља божја, те сте

ви, благородни крзљу дошли у Ремс и крунисали се за знак, да сте баш ви прави краљ, коме царство нрипадати мора". Краљ јој заблагодари на њеној служби, даде јој племство и ослободи њено место рођења од свију дација. 6. Девојка је сматрала да се њено посланство испунило и хтела је да се врати у Домрени. Али држало се да је она јога потребпа да војску одушевљава. Јованка је осећала да је достагла врхунац своје среће и нерадо је остала. У месецу Септембру дође она нред Париз на који је краљ Карло хтео напасти. Али Француска војска била је сузбијена са великим губитцима и сама Јованка била је рањена. Следеће године дође она у варош Компијену, коју је обсађивао херцег бургундски. Одмах следећега дана поеле њеног доласка (23 Маја 1430 год.) са 600 људи учини она један напад с оне стране, на којој су Бургундци стајали. Али овај напад испадв несрећно и Французи су се морали натраг повући. Девојка као и увок јахаше песледња да одстунање заштитп и вигае ггута повраћала се натраг и гонила непријатеље. Већ је била близу капије од Компијене, кадје пријатељи оставигае а непријатељи опколигае и она паде у њихове руке. Један дрзак војник зграби је и свуче с коња. После узалудне одбране предаде се непријатељу. 7. Њено заробљење произвело је највећу радост међу Енглезима. Они су сад мислили, да сад могу обновити њихове пређагање победе и иовратити своју пређашњу власт у Француској. Један херцег (БедФорд) заповеди да се у Паризу пева „тебе бога хвалим" и од Бургундаца купи девојку за 10000ливара. Она је мирно сносила судбу у ропству, а у почетку с њоме