Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ К А О НА.УКА

577

гих опет задебљала. Нрозенхимске се ћелије не надазе никад у најмлађим биљним дедовима, већ само наренхимске. Из ових тек додније особитим процесом носгају нрозен-

химске ћелије. — У остадом кад се добро унознамо са самом ћедијом , биће нам тада и њихов обдик много јаснији. (Наставиће се)

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

од

^.ИЕКСАНДРА јЗ

ЕНА

(Наставак) Тако у изучавању језика има раздичитих ОЈгерација, које се могу са свим тачно једна од друге разликовати, и које треба засебно сматрати и са подесним изразима описати, а не тако двозначајиим и нејасним Фразама, као што је „очигдедне лекције." Још остаје један други значај, а то је, кад се у току обичне наставе опширне лекције држе о извесним одабраним нредметима. Узмимо на пр. један комад каменог угља; један примерак од истога покаже се, да би се иажња обратила на његов изглед и друге различне особине, које се могу чулима приметити, чиме се ученик подстакне, да обрати већу пажњу, и да све то тачније посмотри. Дотле бисмо могли узети ову лекцију, као једно вежбање чула и посматрање у опште. Али учитељ се не зауставља на овоме ; он улази у појединости о хемијскоме саставу и другим особинама угљена. Он нрича, како угљен ностаје, како се добија, како је најпре иронађен, за шта се употребљава и због којих је особипа користан и унотребљив. Ово се може пазвати поучна лекција о неком објекту или неком очигледном предмету. Кад се хоће да говори о природним процесима и особинама, који опет додирују мпоге друге супстанце, онда се узима за основу нарочити нредмет. Ми не можемо историју угљена изнети, а да у исто време не додирнемо и састав биљака, нити можемо о уиотреби његовој опширно говорити, а да при томе не говоримо о хемиј-

скоме једињењу и произвођењу топлоте. У колико су и да ли су таке лекције умесне, то зависи од различних околности, које ћемо доцније још боље носмотрити. Али ово није толико очигледна лекција, колико узимање очигледног предмета за основни текст. На тај начин даје нам се могућност, да читаву гомилу апстрактпих нојмова и особина групишемо око једног конкретног предмета. 'Го је врло згодан облик за популарна предавања, као што ради на нр. проФесор Хикслеј или Вг. СагрепГег, узимајући један комад креча као предмет једног предавања.

Поука и васпитање Противност између поуке с једне стране, и васнитања или образовања, којим се енаге или способности развијају, с друге стране, има великог значаја за решење васпитног задатка. С тога ће бити добро да се ова разлика нокаже, што ће се најбоље моћи учинити, а то је и једини пут, примерима обострааих уплива. Често се наводи, како има различитих врста наставе, која за право учење има врло мало вредности, али је за образовање од велике користи, и да таква настава баш због тога и има више вредности него ма како учење, које није ништа више него просто учење. Цељ васпитања, вели се, није да се само знање нагомилава, него да се духовне снаге развијају и вежбају.