Просветни гласник

а А С П И Т А 1Б Е

А О II А У К А

579

образовање, опет је и за такво знање потребна велика интелектуална снага. У колико више стоји цео карактер радника, у толико ће и разликовање бити оштрије, у толико ће он бити способнији да прежа цељи и средства подеси и изнађе. На основу просте поуке може се лађом управљати, лекарски посао упражњавати, али ово је само једна вигаа врста поуке (инФормације). У кратко рећи: има читав низ стененица у погледу обима и тешкоћа свега онога, што ми можемо као просту поуку сматрати, а кад се доспе до иајвише степенице, онда додиру.јемо највише снаге и способности духа. Истина је, да се ни само практичко знање, које је потребно за виша стручна занимања, неће моћи појмити, у свези схватити или довољно прецизно представити, ако ми немамо извесан стеден научног образовања и научне методе, која је за више образовање потребна. Разгледајмо садазначај овога последњег. Док ми просто усвајање научних Факата за практичку примену узимамо као поуку, дотле нам научна метода, систематички састав њен, свезивање и извођење извесних истина из других, важи као нешто са свим друкчије и више. Свеетрано разумевање Евклидове методе, свођење алгебранских и аритметичких правила на њихове основне принципе, сматрало би се као сигурно образовање и школовање, као буђење духовних снага. Већина деФИниција, које се односе. на образовање, нејасне су с тога, гато се дух подели у способности. Ми смо већ видели, да је са свим нетачно и нејасно, кад се говори о ^образовању памћења." Исто је тако нејасно и онда, кад се говори о образовању разума, снаге за схваћање, ®антазије и т. д. Морално је образовање већ нешто мнбго разумљивије. Ту је главна ствар навика, да се извесне активне духовне тенденције угугаују, а друге негују; а ово се

постиже нарочитим гаколовањем, као што је дресирање коња или вежбање војника. Аналогија између ових вежбања и образовања интелектуалних снага није баш са свим тачна, али у колико у истини јесте, у толико објашњује праву ствар. Једног војника извеџбати, значи довести га дотле, да он известан број комбинованих покрета, до којих је постепеним вежбањем дошао, може с лакоћом вргаити. Једал известан део поуке који се мора схватити, стоји у свези са вежбањем, али постоји као засебан Фактор. У свима другим струкама, за кој,е је нека извесна умеганост потребна, има један сличан елеменат вежбања. Међу тим у многима није мигаићна умеганост и окретност главна ствар, него се вежбање вигае односи на мисли или идеје, као н. пр. официрско је вежбање вигае духовне него телесне врсге; оно се состоји у томе, да он научи извесне положаје, покрете и груписање људства, и да уме увек према ситуацији и подесне покрете удесити. То је знање, које треба да се у пракси примењује са инстинктивном брзином. Док се наука, као гато је већ примећено, може добити у облику простог учења (поуке), дотле је за научпо посматрање и истраживање потребно нарочито образовање. Чула морају бити изоштрена, пажња се мора обратити, цело постунање мора бити изучено и као навика усвојено. С тиме упоредо иде и врло много поуке (инФормовања) о појединостима, али ово је одвојено од образовања. На великој области образовања у језику могло би се иного којечега изнети, што спа-да у право образовање. Начин предавања или образовање гласа, сматрало би се потнуно као образовање. Знање појединих имена јесте један пример чисте инФормације, то је просто памћење речи. Састављање речи у реченице са обзиром на све граматичке облике и сва остала пра73 *