Просветни гласник

5 80 »ВЛСПИТАЉЕ

вила језика сиатрало би со као образовање. Још већа вештина да се мисли у са свим јасном облику нредставе, јесге инФормација, у колико неко то зна само као теорију или правило, али као савршено добијена умешност, та је вештина образовање. У овом смислу ми и говоримо о савршеном образовању неког књижевника или говорника. И у овом су смислу морално поучавање и морално образовање две са свим различите ствари. Елеменат облика, методе, реда и организације за разлику од саме материје, кад се она, без обзира на облик иосматра, има евоју нарочиту, засебну вредност, па с тога и сваки рад за корисно развијање и добијање тога елемента већ но себи има вредносги.. Нишани, у које се гађа, дрвени војници, на које се нри настави у борењу са сабљама циља, нису истински нредмети, а онет овде врше службу истинског предмета. Сваки предмет, који се изучава, који човеку помаже да дође до неке методе, која се с коришћу може и на другим областима применити, има извесну вредност. Оне науке, код којих влада такав ред и организација, којом се дух развија и потномаже — па било то у дедуктивној методи, као помоћу геометрије или примењене математике; или у посматрању и индукцији, као помоћу шизике; или у класиФИцирању, као помоћу природописиих наука — урачунале би се већ само из тога разлога у област вишег духовног образовања, не узимајући ни мало у обзир и вредност нојединих Факата и принцина, коју ови засебно имају. Нешто зависж од учитеља, а у неколико и од ученика, да ли ће се елеменат методе уочити и изнети, или ће се из предмета узииати и запазити само оио, што служи као поука или материја за учење. Догика није ништа, ако није образовање. С њоме везане инФормације могу се у сваком погледу употребити

КАО НАУКА

за цељи образовања. Она садржи елеменат иаучног облика, који се на тај начин занази и упамти, што се нарочито само на њега засебна нажња обрати. Она је граматика сазнавања. Има једна врста духовне снаге, која је мање или више са сваким продуктивним напрезањем свезана: то је она пажња, да се сва нравила и сви услови, који су за неки намерени резултат нужни, узму у вид, и да се ни један не превиди. Без ове обазривости и нажње, ми не можемо никаки посао вршити. Ми не можемо шајком управљати на води, ако не умемо удешавати весла и једрила нрема правцу ветра. Ми не можемо никад тачну пресуду о нечему изрећи, док не испунимо многобројне услове. Ако коћемо да поступамо по законским прописима, морамо их тачно изложити и разумети, па тнто имамо да имамо; то није преимућство поједине студије или неког занимања, и не мора се ншрити иреко граница онога нредмета, на који се односи. Ако је неки човек добар ловац, он не мора бити и добар политичар или судија, премда је за све ове ®ункције заједнички услов, да се обрати нажња на све, што у њихов делокруг спада. Свакојако, потребна је велика духовна обдареност, па да се човек на овај начин брзо оспособи за нове домене практичкога рада, као што је то могао Кромвелов дух, који је с лакоћом прелетао из једне обласги и у иајудаљеније, и тамо за кратко време успехе постизао. У доцнијем прегледу васпитних вредности, ми ћемо и разлику између инФормације (ноуке) и васнитања тачније нрецизовати. „Оамо једну ствар добро." Ово је опште омиљена изрека, како у учитељству тако и у приватној студији. Она се оснива на томе, да је боље једну