Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ

К А О II А У К А

581

ограничену област знања потпупо савладати, него много обуватити, па то површно изучити. „Нешто добро изучити" може ее различито протумачити. Ире свега то може значити нросто ону потпуну свикнутост и окретност у неком носду, која чини, те ми тај посао са свим механички тако отправљамо, као кад неко са највећом дакоћом решава рачунске задатке, Честим нонављањем ми постижемо овај успех у погледу сваке ствари, а у трговачким и радничким је пословима то неопходно нужно. У другој линији овим се изразом мисли нешто више, а то је нотпуно и до најмањих ситница познавање свију појсдиности, ограничавања, изузетака и свега осталога, мто припада неком опширном и компликованом систему, који хоћемо да изучимо. Ово је оно, што има да врши правозаступник или судија, или какав лекар, •који мора знати како меродавне доктрине, тако и њихове различне примене на велики број разноврсних случајева. За ове позиве потребно је тако много, и у њима се налази тако много, да се ни од кога не може очекивати, да свикне и изучи више него једну таку грану. Тако има у свакој важнијој науци нека врста мајсторлука, који је исто тако многостран као и обилат, па биле то безбројне комбинације математичких Формула, или огромне детаљности' каке екснерименталне науке, као што је хемија, илн можда још иеисцрнљивнје области, као што су ботаника и зоологија. Да би се само једна од ових области потпуно изучила, ми се морамо на другима задовољити са врло ограниченим познавањем. Управо за ово више знање подеснији је пазив тиИа него пт11;ит. Нека научна област може бити ограничена, мала, али да се она до најситнијих иојединости и свестрано нозна, нотребна је огромна маса знања. Да би се највеће користи од једне

науке могле добити, једно је овако нознавање потребно. У погледу поуке сваки је иоједини шакат, који је добро појмљен, драгоцен, и ако се из њега не може никакав други извести. Па и само школовање у смислу једне одређене методе, најбоље се ностиже на одабраном и ограниченом материјалу, као кад ми изучавамо класиФикацију у ботаници. Ни у једном од ових случајева није нужно да се све време посвети искључно само једном предмету. Еад имамо нанред одређену цељ, онда морамо у многим тачкама одбирати и издвајати, те ио томе је ова максима овде без значаја. Ако узмемо научно васпитање у пра- . вом смислу, онда видимо, да нраву оснону за свеетрано и потпуно изучавање сваке поједине науке, образују нрви принципи и најодабранији примери из свију великих наука, заједно са одабраним појединоетима. Ово може изгледати, да не вреди у целој нотпуности за математику, прву од свију Фундаменталних наука, али код свију осталих је овако. Нико не може бити добар хемичар, а да с једне стране не познаје шизику на математичким основима, и с друге стране, да није у неколико упознат са физиологијом . Потпуно знање неког предмета обухвата и оно, што томе предмету служи као припрема, као и све остало, што га посредним нутем може осветлити, премда, наравно, није иотребно, да се ови помоћни предмети познавају у оној мери, као они, којима ови као помагачи служе. На свима областима, које се изучавају, има степена савршенетва, који су управо за постављену цељ довољни. Само у погледу језика ово не вреди баш сасвим нотпуно, јер у изучавању неког језика за жив говор ми нисмо ништа или врло мало учинили све дотле, док не будемо у стању, да тај језик можемо у саобраћају унотребити.