Просветни гласник

65 2

ВАСПИТАЊЕ К А 0 НАУКЛ

Физичке и хеиијске особине, а код сваке животиње узимају се у обзир њена анатомска структура и Физиолошке Функције. Ове науке садрже ведику количину кориснога знања, и ако се оно можда више односи на поједина занимања, него гато је подесно за општу примену. Али је интерес, који се производи помоћу конкретних детаљности, врло значајан и велики ; то је најлакши облик од свију научних интереса. Многи се може подстаћи, да збира биљке, минерале и животиње, и за то му неће бити нужно да потпуно познаје физиолошке и Физичке законе. У самој ствари често највећег интереса имају најситније и најмање научне ствари, као што је у свупљању и тражењу биљака, али укус за такав рад има вредности не само за себе, него и као припрема и увод у право изучавање дотичне науке. При претресању многих данашњих питања, као што је оно о сгворењу или еволуцији знање биљне и животињске структуре служи као припрема за оцењивање аргумената, говоре за и иротив неког питања. Ботаничко је знање добило услед проптиреног знања о распрострањености вегетације велики космички интерес. Зоологија служи за анатомију и физиологију човека, на које се у последњој линији све користи морају сводити, као елушкиња. Еоје изучио матере наука— Физпку, Хемију и Физпологију — може прећи на сличне гране природних наука. С тога треба велике уметности , па да се при наетави умеју појединости тако о ^абрати, како ће њима бити представљено и остало, те да се не губи време са разгледањем и претресањем непрегледне количлне појединих Факата. Свакојако је нужно да се еама метода добро ра::уме, јер у свима студијама, где се има да ради са поје,.-иноетима — медецини, правној струци, ГеогрнФИЈи, Историји — еамо се помоћу методе

долази до јасне поделе. Јасноћа стила и композиције исто тако много зависи од распореда идеја, као и од начина, како су те идеје исказане. А ни код једног предмета не може се тако згодна и добра подела извести, па баш ни у еамој одредби неког парагра®а, као оном методом, која је у природним наукама оличена. Од природних наука могли бисмо прећи на посматрање ГеограФије, којој је предмет још сложеније, многостраније природе. Пошто она обухвата по нешто из сваке науке, то изгледа као да она све науке и садржи у себи. Ово јој дајевештачку и варљиву драж, као да је- она велик-а капија, кроз коју се наукама улази. Строго узевши, она је врло богата у практичким поукама. Она богати уобразиљу свакојаким великим у интересантним предметима, и служи као најважнија основа за изучавање историје. Наука о духу Од основних облаети еазнања још никако није споменута она о духу, која је у засебној науци о духу пли психологији изложена. У опште се признаје и вели, да је потребно неко извесно знање духовних оеобина, али ретко се то тражи у самој науци о духу. Људи се обично задовољавају оним, јнто о томе добију у другпм облицима у личном иекуству, у општим начелима, у историјама, бееедама и романима. Али све то може бити као поука добро или рђаво, само што као метода или као материја за образ'вање нема бага никаке вредности. Ту има пун > стварних Факата, који еу п грешно шложени, док међу тим науци о духу баш то и јесте цељ, да те погрешке исправи. Са науком о духу треба тек онда почети, пошто је ученик већ добио неко припремно образовање и поуку из претходних наука, а нарочито из математике и експе-