Просветни гласник

621

тично! Али из овога ће, дрзким, памет детиља извести за се ову поуку: кад овако вели овај мудри писац, који је ову књигу иаписао, иди кад овако ицше у књизи (а у детињским годииама држи се све за свету истину што у кљизи пише), онда је боље бити до века паћеник и мученик и т. д. 3. Интериункција је иишчева лоша, као што показује горњи верио наведени цитат. Ни у језику није писац велики мајстор, што се могло опазити већ досле по неким примерима. А ево још неколико: кад је посде мучне борбе славио нобеду коју над угњетачем својим." (стр. 3.) „— — ипак је морао бити човек вредан и т. д." (стр. 5.) »— У П У Т У састану с Ибрахим иашом, што беја (м. бејаше) ћаја босанског великог везира" (25.) „ — — Ломо оде још на велики четвртак у Јасеницу, те иотера оиде Турке арачлије, а лицем на ,/1азареву суботу одоше (место оду) и 13" Стил је готово канцелариски са свима германизмима и другим особинама тога стила. Моје је мишљење: да се ова књига не може ирепоручити ни за поклоне ученицима, ии за друго што. ЈЗВЕТ. ЈЗУЛОВИТт.. Одлучено: да се дело но мишљењу реФерента не може преиоручити ни за ноклои ученицима, ни за друго што. РеФеренту је одређеп хонорар за труд 50 динара. IX Прочитан је реФерат г.г. Д-ра Ник. Ј. Иетровића, Д-ра В. Бакића и Дим. Јосића, који су као нарочита комисија још раније одређеии за преглед и оцену нових буквара, који су ирема расписаиом стечају дошли миниетарству нросвете и уиућепи на преглед Главном Просветиом Савету. РеФерат комисије гласи: Главном Просветном Савету Краљевеко српско министарстро иросвете и црквених иослова расписало је иод 28. Декембра 1884. ИБр. 14294 стечај за израду Буквара. Према расиисаном стечају иоднесепа

су до 1. Маја о.г као нрописапога рока четири Буквара и то: „Вуквар за оеновне сраске гиколе" ирерадили Велимир Павлоиић и Велимнр ВуловиЛ, II „ Пуквар за ераеке оен >внс гиколе" од Ј. МиодраговиКа; III. „Буквар или Азбучар 11 од Сзетозара АреенијевиКа; VI. Букзар за ериске основне школс" наиисао Стево Чутурило. Гдавни Провветни Савет добиоје сва четири ова Буквара на оцену, иакје исте унутио потнисаној тројицн, да му о овим рукописима ноднесу своје мишљење. Иотиисани, разгдедавши руконисе и упоредивши их са захтевима, који су наноменути у расписаном стечају, подносе о њима свој извештај овим редом : I. „Буквар за срнске основне школе" од Велимира IIавловиКа и Велимира ВуловиИа. Први део овог Буквара није скоро ни у чем промењен, осим ако се узме да је то ново, што је на првоме месту сдово „С" а на даугом „0" ; даље иду писмена истим редом као и у старом Буквару. Раздика је у сдикама само у томе, што су иете сдике веће и игго их је вигие у екуиу, а пова је сдика „зец" место , змија". У овом Вуквару има свака слика уза своје слово за ее ио једну страну. Исто тако и речи за шчитавање исиод дотичних сдова само су друкчије распоређене него у старом Буквару, а што је ново то не ваља, на пример „осе носе месо л , „ене снега" и т. д. За унознавање рукописних сдова расгављене су основне црте код с, о, н, е, и, а ; а, и ф, према тактовању, и то није нотребно јер деца науче црте још пре него што иочну нисати сдова, па онда код написаних сдова треба само да иосматрају облик слова и да их аиализују у њихове састојке иди основне црте. Унознавање са ведиким словима изведепо је у старом Буквару доследније према иостављепој основи, јер свуда додазе паиоредо рукописна и штампана; а у овом Буквару прво долазе сама ултамиана. иа онда сама рукоиисна.