Просветни гласник

ПРОСВЕТНОГ САВЕТЛ

623

.У други део Буквара долази упознавање са словима, која се пишу изнад и исиод две гдавне диније истим онаким редом као што је и у првом делу. Тек у Мају месецу долази писање ведиких слова и то све два и два, на иза свака два слова долазе реченице са речма које се пишу велшшм почетним словима. На завршетку овог другог дела долази неколико чланака у прози и поезији, на онда опет рачуница са бројевима од 7 — 13 у сва 4 вида. Овај Буквар израђен је врло нажљиво, постуино и доследно по синтетичкоме методу. Види се да је иисац сву своју иажњу обратио на ову нрву књигу дечију, али је врло далеко одмакао велика сдова од малих. Чланци у прози добри су, а песмице нису згодно удешеие. IV „Буквар за српске основне школе" нааисао Стево Чутурило. Овај Буквар израђен је у главноме према захтевима, који се номињу у раснисаном стечају. V Буквару су шест делова: Први део: Припрема, где су елементи, из којих се састоје сва слова, велика и мала. Ну овоме делу може бити пре место у унутству за учитеље, него у ручној књизи дечијој. Други део. Унознавање са рукоаисним малим словима; читање и нисање. Овде би се имала дотерати нека слова нрема техничким и калиграФСким захтевима , избацити неке провиицијалне речи п речени -це и изменити две три слике. Трећи део. Упозпавање са штамианим словима, али тако да прво долази рукоаисно као познато; за тим курсивно, на онда штамиано. Овде је врло лепо изведепо најјело ноступносги. Еурсивно слово стоји ио своме облику тамаи у средини између рукописнога и штамнанога. Испод познатих слова долазе речи н реченице, и то: неколико речи курсивом, а остале штамнане; и једне и друге шсаће деца на својим таблицама. Четврти део. Упознавање са великим словима рукоиисним. — Овај део требало би ставити иосле другог дела; — „Мудре речи" да се удесе ао азбучном реду, а „ Писмо" да се изостави. Пети део. Упознавање са курсивнцц и штамианим великим словима. Овај део да

дође иза трећег дела. Материјал је врло добар. Шести део. Грађа за вежбање у тачном читању састављена из разноврсних чланака; овде је обраћена иажња па везу са осталим предметима, а нарочито са оним што спада у наслову из српског језика но пронисаном програму. Према свем томе част нам је предложити Главном Просветном Савету: 1 ■ Да се Буквар од г.г. Велимира Павловића и Велимира Вуловића не прими с тога, што : чје бољи од садањег Буквара. 2. Да се Буквар од г. Ј. Миодраговића одбпје, јер није ни по облику ни садржини удешен за нрву књигу дечију. 3. Буквар од г. Св. Арсенијевића да се не прими, јер ма да је брижљиво израђен, опет не одговара нронисапом стечају, нити се по садржини мозке прећи за ио године. 4. Буквар г. Ст. Чутурила израђен је ио најбоље и углавноме према расписаном стечају; с тога смо мишљења. да би се могао примити, кад би се поправио. 24. Августа 1885 год. У Београду. Д-р ^Јик. ј Ј, Ј1 етр'овић јЗ. јЗдкик ^Д имитрије ј Ј о СИТ После подуже дебате са већином од 8 против 7 гласова одлучено је: да се као најбољи буквар за наше основне школе по преддогу г.г. реФерената прими буквар, који је израдио г. Стево Чутурило учитељ језика у крагујевачкој гимназији но с тим, да га писац мора нрво иоправити и удесити иоред примедаба у нисменоме реФерату још и по усменим примедбама г.г. реФереиата. Овако поправљени буквар имаће се ноднети савету на нреглед. За овим је г. Д-р В. Бакић изнео као нов нредлог: да би требало нарочитој нажњи г. министра просвете препоручити буквар г. Светозара Арсенијевића, који би био врло згодан, због мноштва лепих слика, које су у њему, да се штамна и да се као прва књига за срнску децу унотреби за поклањање деци а могао би се с коришћу употребити и код оне деце, која не владају довољно сриским