Просветни гласник

ЗАПИСВИК ГХАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

А ево шта је учињено с језиком Доситијевим у овоме издању: 1. Казао сам већ напред, да је поправљање језика Доснтијева у овом издању ишдо без икаквог правца 'и без доследности. Та је недоследност толика, да би била смешна, кад би се могли смејати таком немар.у и таквој небризи при издавању Доситијевих списа. На пр. врло често долазе у Доситија именице на. ије. Редактору овога издања види се да је намера била, да их све доведе на је; и ако је требало да зна, да том само реФормом код речи на ије неће учинити ништа, да његово бедствовање и иредисловљг није ништа боље, ако није горе, од бедствованија и иредисловггја Доситијева. Па ни ту тако лаку реоорму није доследно извео. На једној истој страни (на пр. књ. I стр. 7) стоји и утешене и т. д. и неразумије и нерасудије. У једној истој врсти стоји (књ. I стр. 101 „иристрастија и лицемерја." А на стр. 457 књ. I има овако место: „угледамо бело море од смешења с водом дунавском." Кад су толике друге речи на ије остале у овом издању, могло је и овде — бар ради јаспости — остати смешеније. 2. Могло би се мислити по речима „смешење," „предисловље," „обештање" и т. д., да се редактор овога издања зауставио на посрбљавању облика, да није хтео мењати речи Доситијевих, преводити их на српски. Али није тако. Преводио је он сваку старију или старословенску реч кад годјехтео, или боље кад год се тога сетио. Н преводио је тако, да је једну исту реч један пут превео а други пут непреведену оставио. Он има иредисловље и иредговор. Превео је: флагоиолучге, злоиолучге, отвЂтг, соотвЂтствовати, обештати (а оставио обештање) лњбезник* (а оставио љубезна) и т. д., а није превео већ оставио: сирјеч, число, бесчислени, втори, иришелца , усиријатије , усш-рен, сабеседовање и т. д. Ни преводи појединих речи нису увек тачни и подесни. Тако је арезЂлни преведено са иресилни. Туђе речи, које је Доситије употребљавао, нису све преведене и објашњене; тако није објашњено у Ижици оно: о улнас кандида. Преведена је с влашкога посвета Доситијева молдавском епископу Л.еону Ђиуки; а није остављен и влашки оригинал Доситијев.

3. У осталом поправљању језика Досптијева влада највећи неред. Као да је намера била, да се посрбе сви руско-словенски гласовни појави, да се свако воз — петвори у ваз или уз , српско о (од ђ ) или е (од б ) да се врати у а и т. д. и опет је остало скоро свуда иромисал, а поред тога и иогибељ, ангел, ирестол. љубезна и т. д. Поред свега посрбљавања старинских и словенских облика издање ово још кипти оваким примерима: невољам, к добрнм наравом , милим родитељем, последњим родовом, „здравствујте о госиодје, за мирнаја и т. д. љета," вакуицјех , високоиревасходитељњејши, милостивејши, љубими благопотребњејша, неугашајеми и т. д. Свуда стоји их (место Доситијева и), а код придевског другог падежа множине нема нигде х од наставка. Има пуно речи, којима је један крај посрбљен, а други остављен неносрбљен, на пр. сачињеније; има речи, које су у Доситија словенске или пола руске, па су овде са свим, или још јаче норушене, на пр. доследно: чуствитељно, тако има ваниматељно, иризнатељно и т. д; има речи, где је избачена Доситијева погрешка, па у место ње друга учињена, на пр. биЛеју (књ. Ш стр. 23.), место чега је у Доситија било биИеду; има речи, где су граматичне погрешке Доситијеве (можда штампарске) остале непоправљене, на нр. једва дишаше, (књ. VII стр. 30); свуда су остали непоправљени оваки Доситијеви германизми: за исиупити ово чисто, док су на другим местима други поправљени и т. д. Још ћу напоменути, да је овде поправљан и језик у библиским цитатима Доситијевим, које је Доситије редовно наводио у руској реценсији, али врло невешто ; јер нити су преведени на српски нити дотерани на срнску реценсију, него управо „пославеносербљени" — на пр. И будут два ва илот једину, — Сатворим человјека по образу нашему н по подобију и т. д. Свуда је доспела рука понрављачева, али се свуда показала тешка а невешта. С колико се непажње, недоследиости и непоузданости радило може се видети и по томе, што се сам Доситије у овом издању не зове једнако, него негде Доситеј, а негде Доситзје. Што је ово издање овако испало, по моме мишљењу горе од свију досадањих, за то су 86