Просветни гласник

ЗЛПИСНИК ГЛЛВНОГ ПРОСВЕТНОГ СЛВЕТА

680

Књ, I стр. 7. „пз тога се по вишоВ части рађаго несдога, немирв, мржеа^, вражба" Кн>. I стр. 8 „сва е мол староств била познати какнп су л.водн" Књ. I страна 1(3. „Обзнан-ћнГе на крају предговора. Књ. I стр. 17. прпча Досптије, како су сви његова оца жадиди ,ш,о е младг> умрво" Књ. I стр. 18. „да се старго сами са своимб иоводкомг" Књ. I стр. 18. „да се стараго сб коима се обходи младосгБ прима, _ма на властито од родителл" Књ. I стр. 18-19. „родители су чадом своима - — — наи већи благод г ћтели и владЂтели" Књ. I стр. 19. „преставила се — — — у дому родптелскомв у Семартону." Књ. I стр. 19. „наша сестра ЈулЈанка, остала у Семартопу — — — — показивала особиту красоту и т. д. Књ. I стр. 22. „да ми га е на мало време узео бго" Књига, у којој су Басне и продужење автобиограФије у писмима: стр. 321. „Овако смо леио дочекивати бивали" стр. 821. „Црква! кол би дужна била нихг веКма нрисволвати"

„СовЂти здраваго разума " у нредговору: в кое, ако ви с половидом-' и т. д. Опет ту: „и што се год о Благонарав1у и Доброд^тели" и т. д.

Књ. I стр. 11. „из тога се по вишој чести рађају неслога, немир, мржење, вражда " (ова крунна погрешка налази се само овде. Бражба је = непријатељство, а вражда = крвно коло). Књ. I стр. 11. „сва је моја старост била, познати какви су били људи" (овако само овде) Нема га ни у Бозаровића, ни у Медаковића, ни у Јовановића. Књ. I стр. 17. „што је умро." (И.з Возаровићева издања прешла је ова погрешка и у Медаковићево и у ово) Књ. I стр. 17. „сами са својим иостуаком" (овако у сва три потоња издања) Књ. 1 стр. 18. „ — — а н^властито од родитеља" (тако у сва три потоња издања) Књ. I стр. 18. „својим највећи благодетељи и властитељи " (тако у сва три издања) Књ. I стр. 18. — — у дому родитељском Семартону." (Овако само овде) Књ. I стр. 18. „Наша сестра Јулијанка , остала је и т. д. „— — показивала је и т. д." Свуда се овде додаје спона (тако и у Возар. и Медак.) коју Доситије махом изоставља. Књ. I. стр. 20. „да ми га је на мало време узео" (овако само овде) Књ. I стр. 98. „овако смо лепо дочекивани били" (тако у сва три издања). Књ. I. стр. 98. „Црква, која би дужна била ве&ма их и т. д." (Тако у сва три издања). Ова сам два примера одавде навео само за то, да се види, да је и ово штампано но Возаровићеву издању, и ако се издавачи у наномени пред продужењем автобиограФије хвале, како знају да је „други део автобиографије Доситијеве изишао у истоме тому са његовим баснама." Ипаче би се и одавде могло навести још примера. Књ. 111 стр. 17. „које ако с половицом" Књ. III стр. 17. „што се год" п т. д. Оваких испуста и погрешчица, које мењају пли кваре нрави текст Доситијев, имајош у овој књизп, и ако је она — како ми се чини штампана по оригиналном (Доситијеву) издању. У овој књизи је скраћена и титулатура у посвети генералу Зорићу. Ове врсте скраћења и предругојачења правога текста Доситијева има још у овом издању.