Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈ О ИСПИТИМА ЗРЕДОСТИ У НИШКОЈ ГИМНАЗИЈИ

683

зика. По дугачком упуту о том чини се да ее хтело да тај испит буде испит о писменој зрелости принравниковој, т. ј. да њиме треба да се покаже је ли нриправник толико писмен, колико је иотребно будућем Факултетском слушаоцу. Али је за такав иснит врло тешко нодесити један задатак за све приправнике, јер се тим испитом не тражи да се види гата и колико ■ приправници знају, него како умеју да иисмено иекажу, да нипишу и опигау све оно што сви једнако знају. Питања из разних делова културне, политичне и књижевне, народне и онште историје, из Земљоииса и нутописа и т. д. — као што се пропиеује у правилима — цо правилу испадају така, да се и принравник труди да покаже колико зна о овоме или о ономе и да се оцењивање његова рада унравља према томе колико је у њему показано знања о самоме предмету. И онда, ако је задатак био на пример из Опгате Историје, овај се писмени рад не може сматрати друкчије него као писмеви испит из Опште Историје. Онажајући ту незгоду, неки наставници — оцењивачи овога нисменог рада — назе поглавито и готово једино на ^тачност и складност у српском говору" — како се у правилима вели — т. ј. на број граматичних погрешака у писменој изради приправниковој. Али би онда — ако би тако требало разумети овај иепит — требало давати друкчија питања, којима би се много боље постигло оно што се хоће овим испитом. По моме мишљењу најбоље би било тај исиит узети овако: да се приправницима држи једно или г.ише нредавања из разних предмета пред испитним одбором и о темама, које иепитни одбор избере, да прииравници одмах та иредавања бележе и да се по тим њиховпм белешкама цени њихова писмена зрелсет или спрема за слушан.е Факултетских предавања. Ако то не, онда овај испит може бити још само ни-

смени испит из науке о Орпоком Језику. Ако ли се пак мисли да ни то није нотребно, онда овај испит треба са свим укинути. б) Писмени испит из страног живог језика требало би свести на превод са сгранога језика на српски без речника. — Правила о испиту зрелости с једне етране су строжа, јер прописују и превод са српскога на страни језик, — с друге стране блажа, јер допуштају приправнику да ее служи речником. Последица је овога наређења да цревод са, етранога језика аомоЛуречника исиадне у ошпте доста добар, док превод на етрани језик испада обичпо лош: и како се оно прво према нашим потребама више цени, то ученици на овом испиту обинно олако пролазе. в) Чини ми се да је још овде место да споменем г. Министру какав положај и место има министарски изасланик на испиту зрелости. Он се први пут епомиње у чл. 6. „Правила", где се говори и о еаставу испитиог одбора. Ва тим се у члану 9. казује једна његова дужиоет: да „сваки дан" походи писмени испит зрелости (чудновато је, да му се таква дужност не налаже код много важнијег усменог испита). По чл. 20. договара се иред њим испитни одбор какву ће оцену дати ком приправнику по свршеном усменом испиту, на коме изасланик (као што поменух) није морао ни бити. Он потписује испитни протокол о признатој зрелости приправницима уз чланове иепитног одбора (члан 21. тачка б) — као да утврди или да. призна одлуку, у којој није имао никаква удела, о којој није смео пре потписа ни говорити, којој је можда противан, ну о којој, после потниса, не знам да ли има права и у извештају своме што ружно рећи. На послетку он саопштава приправницима резултат иснита зрелости „са сходним речима похвале или пооштрења" (члан 21. таб. в) и нотпиеује сведочанства 88*