Просветни гласник

684

ИЗВЕШТАЈ О ИСПИТИМА ЗРЕЈОСТИ У НИШКОЈ ГИМИАЗИЈИ

о испиту зрелости изнад чданова иеиитног одбора, а према директору, нредееднику тог одбора. Ни једној неиравилности или злоупотреби не може изасланик стати на пут; не може утицати на испит ни у правцу у ком је он отпочет и у границама наставних програма (члан 15. тачка г. Правила); а ако то чини, чини на своју одговорност и по трпељивости исиитног одбора. При изрицању одлуке о зрелоети принравниковој он може видети сувигану строгост или сувипгну благост, обзире који пред законом не вреде или који у опште не би требало да вреде и т. д. и на све то не може ни чим утнцати, — све се догађа пред Н.ЛМ а без њега, и што се догоди догодило се, и он потвр1>ује свршен чин својим потписом. Ја не знам каква дејства после може имати изаслаников извештај; али ми се чини да он баш и при показаној незаконитој радњи не би могао потрти већ издана сведочанства о испиту зрелости ни помоћи неправилном радњом оштећенима. Ва што су садашња „Прввила" дала министарском изасланику овакав положај не знам. Али мислећи о томе, ја сам дошао на мисао, да би најбоље било да сви приправници из свију гимназија и реалака у Србији полажу испит на једном меету н. пр. у београдској гимназији или пред нарочитом комисијом у Београду— да према свима буду једни обзири и да се од свију тражи једна спрема, јер ће сви бити слушаоци једног највишег завода у земљи. Министарски изасланик — ако би онда потребан био — био би одиста „контролни комисар", који би пазио да ли испит иде законсккм путем и који би сваку неправилност могао одмах обуставити и претностављеној власти јавити. 2. Усмени исаит почео је 22. Маја а евршио се 6. Јуна. И овај је испкт учињен у свему по нрописима правила о испиту зрелости. Владање принравника за

све време било је примерно (чл. 9. тач. в) и чл. 19. Правила). Јуна 7. пре подне саонштен је приправницима резултат испита зрелостн. Од десет приправника од којих су двојица понављали цео испит зрелоети а Један само испит из једног предмета, призната је зрелост осморици, једноме Је допуштено да ноеле 3 месеца но ново иепит полаже, а један, који је понављао иснит зрелоети, због елабе оцене из једног предмета а не имајући одличне оцене из ког другог главвијег предмета (чл. 21. а) изгубио је нраво на даље полагање испита, а по томе и на даље школовање. — Може се рећи да су приправници, којима је призната зрелост, у опште спремни за слушање Факултетских предавања. Половина их је изашла е одличним и врло добрим успехом. Бележећи успех по предметима, био је ред овај: Физика, Математика, Општа Иеторија, Српски Језик, Јестаственица, Српска Историја, Латински. Језик, Геогра®ија. Што нриправницима недостаје знања из појединих предмета, што им из свију није успех бар близу једнак, томе ће, мислим, на првом месту бити незгодно груписање и подела предмета на наставнике. На ово се у опште ј'ош мало пази. Ја мислим да би предмете једне групе требало ноделити на наставнике тако: да један наставник проведе једно коло ученика од најнижег до највишег разреда у коме се та група свршује, да их он на испиту зрелости из те групе испитује и за њнхов успех да одговара. Ово би се могло утврдити као правило за матерњи језик и све сгране језике, а и за остале груне могло би се прилично извести. Али томе много сметају и полугимназије и реалчице, из којих долазе ученици еа успехом за кој'и нису одговорне гимназије у које долазе. У тим полугимназијама и реалчицама често нкје било у своје време иредметног настивника, или је наставник, но невољи, предавао оно за што