Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈ О ИСПИТИМА ЗРЕДОСТИ У НИШКОЈ ГИМНАЗИЈИ

685

се није спремао. Ученик таких школа страда на испиту зрелости без своје кривиде; а обзирати се на то, било би на штету његова даљег школовања, на штету више наставе. Таких је ученика било а међу овогодишњим нишким приправницима. Мало је којп испитивач питао ученике оно што им је сам предавао. Ја сам походио и годишње испите у нишкој гимназији и видео сам да се н. пр. ГеограФИЈа и Сраска Историја особито ова последња — добро нредају, а из њих је био слаб успех на испиту зрелости. Приправници су те предмете слушали негде у полугимназији, или у своје време нису имали правог предметног наставника, али није било наставних срестава — ко ће сад за то да одговара. Ја мислим да су полугимназије и реалчице, као и саме многе гимназије, више од штете но од користи; али кад су већ ту, ово би се могло поправити непрекидном репетицијом изученога и то тако: да се све оно у вишој гимназији репетује — ма у ком облику — од чега се тражи рачуна на испиту зрелости. Оваком, као што рекох, строго и тачно удешеном поделом предмета на наставнике виделе би се осетне последице на испиту зрелости. Видело би се бар јасно где и шта не достаје. Али и овако се још доста јасно види једна крупна мана у гимназијском наставном плану: сувише су истакнути неки предмети, сувише занемарени други. Ради дримера поменућу Латински Језик. Најбоља и најбрижљивија настава није кадра но садашњем наставном плану дати из овога предмета приправнику онолико знања, колико му је потребно за даље школовање. Дужан сам овде оправдати ред, који сам дао Латинском Језику по успеху на. испиту зрелости у нишкој гимиазији. Ту сам оцену дао без обзира на садашњи наставни план, као што сам дао оцену и за остале иредмете не обзирући се на друге за њих не-

згодне прилике. У ствари пак успех из Латинског Језика на нишком испиту зрелости био је врло добар према ономе како се и колико се по наставном плану учи. Оним сам редом хтео да кажем, да приправници не знају латински колико им је н. пр. потребно за слушање философског Факултета. Врло би добро било да се наставни план бар за овај предмет измени. Добре наставне снаге, добар наставни план и школа добро снабдевена свим наставним срествима — то кад би се дало, за остало би се могло бити без бриге. Али је баш то тешко остварити у садашњим нашим приликама. Две реалчице, више полугимназија, три гимназије и четврта се подиже и две реалке — место свега овога 3—4 целе гимназије у свој Србији подмириле би потребу куд и камо боље. Реалке овакве, какве су данас, ни мало нису потребне. Треба ли за ово бољег доказа од тога, што у последње време свршени реалци одлазе у правни Факултет у место да се одају искључиво техничким студијама. Све ове школе тешко је за сад снабдети наставним срествима, добрим библиотекама; а чини ми се да ни буџет за ово није једнак за све школе једнога ранга. Тако се ове године у нишкој гимназијској библиотеци једва нашла Француска књига за усмени испит зрелосги из Француског Језика, а и за остало је ова библиотека врло сиромашна; а требало би новим гимназијама за више година дати мало већи годишњи буџет на оваке потребе но старим. За толике средње школе нема ни довољно наставника. Чекајући наставника неки се нредмети месецима не предају, или их по невољи примају нестручни наставници. Недељни број часова у понеким школама је умерен, па и мален, у понеким прекомеран. Велика је штета и што се новп наставници, који тек из школе излазе, ностављају по реалчицама и гимназијама, где