Просветни гласник

686

ИЗВЕШТАЈ О ИСПИТИМА ЗРЕЛОСТИ У НИШКОЈ ГИМНАЗИЈИ

је ведики број недељних часова, где немају добрих библиотека, где немају ч старијих, искуснијих стручних колега и т. д. Они остају годинама предавачи мучећи се поред остадога, и својим материјалним приликама. Ове године је у нишкој гимназији, осим директора, бидо још само два проФесора, сви су остали предавачи. Још су ови предавачи много ерећнији од својих другова по реалчицама и полугимназијама, јер су члпнови већег колегијума и наставнипи деде гимназије, те могу лакше доћи до својих предмета, могу предавати оно што су учиди и тиме се дакше спремати за испит проФееорски. Једна поедедица овакога стања је и хонорарна настава. Ја еам имао придике да у Главном Просветном Савету један пут о овоме проговорим. Овде ћу само то рећи, да је хонорарна наетава рђава, неправедна и штетна и да још осим тога — номажући материјално само некодицини — забашурује зло материјадно стање свију осталих и онште питање о слабој награђеноети чиновништва. 0 усменом иепиту зрелости опазио сам јолг неке незгоде, ненотпуности и т. д. у „Правилима о испиту зредости." Све ћу то побележити овде, јер држим да ова нравила треба што пре изменити. Тако: а) Програми испитни за уемени испит који и јесте главни и прави нспит зрелости — требало би у опште да су детаљнији и јаснији тако, да приправник на чвето зна шта ће се од њега тражити — шта не, шта мора знати — шта не. Још би бо.т,е било кад би приправник имао по тим програмима нарочито наиисане књиге. И гимназија са осам разреда одговарала би боље установи иепита зрелости, и ако се ведика школа мисди претворити у свеучилшпте, мора се и гимназија подићи на осам разреда. — На но се рећи ћу овде још неглто о програмима за уемени испит из Срискога и Латинскога Језика. За Српекн

Језик нрограм је еа свим непотнун па и нејасан (члан 18. Правила, тачка а). „Одношај Српског Језика према староеловенеком и њихове једнакости и неједнакости (у гимназији)." То је. све из науке о Српеком Језику. Како може овако кратак и нејасан нрограм бити еластичан, знали би најбоље казати они, који су доееле на испиту зредости били испитивачи за овај предмет. Још ее чини да се по овом програму од свршених реалаца не тражи ни мадо знање Српеке Граматике. — Из Латинског Језика тражи се „знање Граматике и разумевање Јулија Цезара или Корнедија Ненота без речника." Према садашњем гимназијском наетавном плану за Латински Језик, иисмени иепит зрелости и превођење без речника ма ког латннског писца на усменом испиту нема емиела. По програму од 1881. — који још важи — у гимназији ее читају, и то у VII разреду само „Согп. КероИз тИае ехсеНепШш шрега^огит." Кад ее исга књига чита и на усменом испиту зрелости (чл. 18. тач. б, Правила), разуме се, могао би се ко преварити да је довољно време учења, ко.је је сад дано Латинском Језику у гимназијама. Измене и допуне „Правила о исниту зрелости" од 19. Априла 1882. нису ово опазиле. б) Незгодно су груписани неки предмети за испит зрелости. Историју народну треба одвојити од Опште Историје и Земљописа, те да чини или засебан иредмет на испиту зрелости или да дође у једну групу са Српеким Језиком и Ллтературом (Србисгика). Тако би, чини ми ее, требало одвојити и Минералогију и Геологију из групе јестаственичке. Ови су предмети махом туђи групним пспитивачима, јер се они обично њима не баве и не нредају их. в) Нигде се у овим нравилима не каже изреком (а треба да се каже у чл. 21.) шта ће бити са оним приправницима, који полажу ио други нут цео испит зрелоети па надну.