Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ШКОДСКИХ ПЛДЗОРНИКА О ОСНОВШШ ШКОЛАМА

093

3. на бдагодејање сиромашних ученика .... 400 дин. 4. на научна средства . . 1.754 „ 5. на огрев, потребешколске и канцеларијске . . . 586 „ 6. на нграду и њено двориште (онштина).... 500 „ 7. на књиге и учила за поклон сиромашшш ученк-

цима (општина 180 остало држава) 400 дип.

Свега . 17.536 дин. Бр. 337. 15. Септембра 1885. год., у Ваљеву. Директор ииже гимназије ваљевске ЈА. јЗбрадовиТх проФесор

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИНА О ИСПИТИМА У ОСНОВИИМ ШЈЕ^ОЛАМА за 1884—85 школску годину

III ИЗВЕШТЛ Ј Ст. Чутурила о основним школама у округу ТОП.1ИЧКОМ и врањском Госаодин мииистре! Ношто сам вам према вашем упуству од 16. Маја о. г. ИБр. 4775 већ нредао аосебни део извештаја о стању основних школа у окрузима топлпчком и врањском за 1884-5 школску годипу, узпмам себи слободу, да овпм подиесем и оишти део истог извсшгаја, који обухвата све моје прпмедбе, и то: о настави напосе, о настави у опште, о васиитању и о дисдиплини, о продужној школи, о школским библиотекама, о администрацији, о спреми и о владању учитеља, о премештању учитеља, о школским зградама, о школском намештају, о школској хигијени, о школским касама, о посећавању школе, о школским одборима и о надзорним властима, о садањој школској ревизији. I Настава напосе. а) 0 науци хришИанској. Овоме предмету многи наставници нису посветили опу пажњу, која њему доликује; а понекп не схваћају чак ни саме дељи, којој он у основној настави служи. Отуд је дошло, да је тај предмет обрађиваи или површно, механично, или непотпуно а богме, и никако. Добар део наставника дао је деци у руке неке од по-

моћних књижица: (нарочито „ Нриче и Веседе," а био је један случај, гдеје Фигурнрао и некакав „катихисис"), те је просто задавано, да се учи на изуст, без икаква методичког иоступка. Било је доста наставника, који су се задовољили најкраћим деФИнпцијама иојединих тема „као н. пр." Божнћ је празник, којим славимо успомену ро!,ења Христова." И то беше све о рођењу Христову. На једноме месту знадоше деца о цветима само толико казати, да се тај дан „беру врбице и нева Обгцеје воскресеније." Није једна школа, у којој се осим колитава „Оче нашг," „Богородпце Дћво" и „Вћруго," ништа друго учило није. Ца и код ових молитава није рађено како треба: Деца учила па памет најпре текст словенски пак онда срнски, онако од речи до речи, без икаква даљег тумачења и објашњавања Иа шта је отуд следовало ? Да деца не знаду очитати молитву ни једним ни другим текстом: сад реку једну реч словенску а сад једну српску: бркају једно с другим. Разуме се, да од тако јевтине наставе не може ни бити ништа друго до збрка. Било је и таквих наставника, који су од деце строго изискивали, да им кажу поједине молбе Оченаша и све члапове Вјеровања заједно са бројем њииа реда, којим следују. — Шта ли тај број допринаша цељи веронауке, то бн требадо да каже таки наставник. Сва прилика, да оп мисли, да олакшава памћење, док га у ствари отежава.