Просветни гласник

097

в) Словенски Језик. Овај предмет доведен је у свим ирегледаним школама до оцене 2.85. И из тога се види да овом нредмету није поклоњено ни заузимања ни рада, колико је иредвиђено наставним ирограмом. Тако је у читању постигнут жељени усиех само у 2 — 3 шкоде; у свима другим заостало се иза оне мете, која се захтева. До у једној једино! школи, не може бити ни говора о каквом озбиљном тумачењу иди објашњавању текста, који је читан. Истина, рад око овог предмета много отежавају рђави учебници, и ириметио сам, да је онде бољи успех, где је уведен већ н нови буквар словенски. При свем томе добра воља је могла више учинити. г) Рачун је у онштем резудтату дотеран у свим нрегледаним шкодама до оцене 3.47, а што није и боље, криви су ови недостатци: неколако наставника, који немају стручне снреме, сдужиди су се при предавању рачуна анадитичним у место синтетичног поступка. Они су најнре увежбали бројење у прописаном обиму, а за тим су у том обиму учиди четири вида рачуна. Доста их је који нису доспевади да тако сврше сва четири рачунска вида, него су дељење остади дужни. Да су наставници ишди путем индуктивним, постепено од броја 1 на на више, примењујући код сваког броја сва четири вида, т. ј. разматрајући и примењујући тај број у свим његовим односима: онда таких недостатака не бп ни било. Код давања задатака неки наставници не иоступаЈу методички. Њима није много до тога стало, је ли дете задатак схватило иди није, него захтевају шта више, да им дете пишући задатак уједно пише одмах и рачунске зиакове. А од куд и како да дете пнше рачунски знак, и да у напред погоди којим ће се видом решити задатак, кад оно још није ни чудо сав задатак, кад га још иије могдо, или није имало кад да га разуме? Отуд сдедује да се скоро свуд брка задатак са израдом, и да се разумевање његово у ведико отежава, особито кад се још остављају бројеви неименовани, као што се већином дешава. Мало где сам чуо где наставник тражи од детета да му задатак понови, пошто га напише и да му га објашњава, ако га не разуме. Но ово не би смедо ни-

како бити, јер којим правом да насгавник тражи разумевање задатка, кад за његово објашњење није ништа учинио? Два-три наставника нису знади поступати ири рачуну у гдави, јер они мисде, да се обе отрације само у томе разликују, што се при усменом рачунању не пишу бројеви. Код мнозгења сам приметио, да је многим наставницима миоженик исто што и мноаштељ, те их редовно замењују, јер веде: „нроизвод је исти", што много ремети догику у рачуну. Јер ако 1 товар вреди 10 динара, оида 2 товара неће никако вредети 10 пута 2 товара новаца него 2 нут 10 динара. Између вишег и нижег наименовања ста вљају деца већином знак сабирања, н. пр. 5 дпнара 4- 35 пара, те се код рачуна (нарочито сабирања) варајуи хоће да сабирају те разноименоване бројеве , као да ту ие може стати запета (,) иди сдово „и." На више места остадо је у вишим разредпма доста материјада необрађено, нарочито није све свршено из иростих и десетних разломака, правидо тројно и интересни рачун. У метарским мерама деца су већином добро упућена. Неки су наставници код рачуна у ноступку с децом одвећ строги, што не би смело никако бити, јер најмање нрезање иди плахост произвађа забуну, и дете није способно за тачно мишљење, без кога се рачунање не да ни замислити. д) Геометријски облици. Ношто је овај цредмет оиредељен тек за V разред, то је он предаван само у једној школи, која и овај разред има. Успех је био врдо добар; а да је учитељ имао и потребита учила, био би и бољи. Нарочито не може бити настава очигледна ако се н. пр. геометријска тела уче, а да се не иосматрају. ђ) Земљопис. Овај иредмет дотеран је у у општем резултату до оцене 3.64. Премда се и у овом нредмету могдо приметити нридично леханизма, опет је у главноме настава бнда рационална, чему је много донринеда и она детаљисана ћодеда наставиог материјала у програму, чиме је уједио иоказан и најцелисходнији нут и метод у настави. Од већих недостатака приметио сам ово: на не-