Просветни гласник

С 96

ИЗПКШТЛЈ11 ШК0.1СКПХ НАДЗОРНПКА О ОСНОШШМ ШКОЛАМА

беше ограничено већином на преписивање читанамких чданчића, док је више наставника правдадо оскудицу нисмених радња тим, да су „деца радида на-табдицама." (!?) Бидо је и таких наставника, који су те радње спремиле Фек за испит, преписавши на простонекодико чланчића из разних учебника. — Разуме се да таке доскочице нису нигде доскочиде. Много би поспешидо наставу у овој важној грани језика, кад би се за то израдидо вал»ано руководство, кога до сад немамо. Граматика је између свих грана Срнског Језика саразмерно обрађинана, нарочито у аНализи реЧи ноказао се"деп уснех. Појам о нрилогу и о нредлогу није деци доста очигдедно нредстављеп, јер ту деца највише залин >у; Но и иначе могло се овде-онде нриметити и још круннијих недостатака. Тако су неки наставиици н овде носдужиди се убитачним механизмом. Они су дали да деца науче на памет дотична правила са некодпко примера, и осим љих нису знада опредедит ни за какву другу реч у коју врсту говора иде. У источним крајевима највише се у говору греши цри употреби надежа и времена, те је преко нужно, да ту шкода нрискочи у номоћ; но жади боже, у шкоди су баш ту велики недостатци. Промена именица, нридева, заменица, бројева и гдагода нигде пије потпуно обрађена. Тако н. нр. будуће прошло време није нигде предавано, а са прошдим временима, особито код историјског нрошдог, (?—У.) прави је хаос. — Учитељи који н-емају редовне спреме, и сами сдабо знаду значај појединих времена. До душе ни сами наши стручњаци не сдажу се у називима и у нодеди (? — У.) гдаголских времена, нарочито важи то за пређашњо (или просто свршено иди нросто несвршено) (! — У.) вр.еме; те би већ бидо време, да се у том ногдеду наши стручњаци коначно сложе у корист неопходног јединства у настави. Мени цросто није поњатно, зашто га стручњаци пе би назвали као и код других страних језика, на цр. историјско нрошдо (иди нриноведно прошдо), кад је његока удога приноведање (зато што ми ириноведамо ц вр. садашњим, и обадвама нређашњим, обадвама нрошлим и будућим, на чак и начином заиоведним. — У.) Исто тако није ми јасно, зашто неки граматпчари бркају нромену св1>шеног гдагода са његовим несвршеним обли-

ком, (Прави граматичари и не чине такву збрку. — У.) кад нити је то један глагод нити им је једнака нромена. Овде ми је дужност да обратим пажњу госиодина Министра на то, како има доста учитеља, који немају стручне спреме нарочито у Српском Јегику, који се у овим крајевима мора особито неговати. Ја сам мнења, да би овим учитељима требадо одредити термип, у коме морају ноложиги испит нз тог предмета; па ако га не бн подожиди, да се отпуште од учитељске дужности. Иначе овој пепридици никад краја Декламовање , цри свем том, што је нрограмом нарочито пропнсано, није неговано оном пажњом која му у настави у језику пристоји. У место да декдамовање, тај цвет људског говора, буди нлемените и узвишене о"ећаје, у место да се деца привикавају да своје мисди нзражавају особитим одушевљењем, у место да се декдамовањем исправљају мане и недостатци у говору (нарочито акценат); оно је већином ноинжено до рнтмичког добошарења; те у место да усавршава говор и оплемењује осећаје, декдамовање овако још га више грди, шта више постаје убитачно и за само здравље детета. Сиаљућн бујицу речи без икаква одмора, без икакве паузе, дете нема кад пи да ваздух поврати, усљед њега органи дисања и крвотока дођу у узбуђепост, а дете осетивши то грозничаво своје стање, забуњује се.и редовно прекида своју мучидицу-декдамацију. Посдедица дужих ексерцнција у таком декдамовању, јесу г]>чевн у пречази (диафрагми) т. ј. мутавост, онпгта нервозност и непоуздање у сама себе и у своје моћи, Иребрзо читање рађа исте последице. Често се деси, да већ од куће донесе по које дете склоност ка мутавостн; и дође ли у руке таквог наставника, оно ће уништити и ; по мадо моћи за говор, што је нмало, у место да се таким бедницима прнскочи у иомоћ и да им се (гимнастиком дубоког дисања и говорењем на сдогове) поправи и поврати скупоцени дар говора. Нало ми је у очи, шго ни у једној бибдиотецк нисам иашао „Декламатор" (издање браће Јоваиовића), врло згодну номоћну књигу за наставу у декламовању. У општем резултату довеле су прегледане школе Срнски Језик до оцене З.37.