Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

695

Код оних, што веџбају искључиво мехаинчко читање, налази се уједно и она досадна монотонија у гласу; код њпх важн правидо ; „Ко брже, тај боље". И разуме се, да посдедица тога мора битп она бесмисл.ена дуињава, без икакве ниаисе у гдасу. Јер где речи таком брзином јуре иснред душе детиње, ту оне не могу на њу никакна упечатка трајнијег произвађати, нити дете може какве свести имати о ономе, шта чита. И ако мдаду душу у овакој пасивности мадо више и нодуже гимнастишемо и на тај је неред тиме навпкнемо, онда њену радну снагу осакатимо, самостадаост уништавамо и мдаду душу ионизимо до једног нростог мотора какве чегргаљке, која иомаже сипати туђе жито из туђега коша; онда образујемо једног сажаљења достојног идијота, који није, никад у стању што свога замислити а још мање изразити ; који је способан да својом мишљу и делом другом само робује и измећари. Всџбање у говорењу и ако је иовим програмом нарочито нрописано , мадо је где обрађиваио системски и нотиуно. Огуд су огромни недостатци у говору, који је нуи нровннцијализама или других дијалектичких иогрешака, којп у овим крајевима вдадају. Има 7—8 наставника, који су родом из ових крајева и којн су слабо показади, да им је до тога стало, да науче књижевни говор нравилно говорпти и писати. — Како ће код таких наставнпка бити и ученицп им бољи ? — Шта више, има и таких наставника који су сами подлегди утицају тамошњег наречја, у место да му се одупиру и требе га тим дакше, што им је књнжевни језик и матерњи уједно. На сваком кораку опажа се невештина многих наставника у стављању питања и ведика непотпуност у одговорима деце. Види се, да они .не увиђају важности логичних и прецизних питања , и да не знаду, да без правилна питања не може бити ни правилна одговора. — Од већ нада у очи, што добар део наставника не познаје ни најпримитивнијег начела у настави, да одговор мора бити нотпуна реченпца п да се у њему морају ноновити сви реченични дедови нитања а не само један део, који се нитањем тражи. Из тог непоимања важности правид них питања и одговора следовало је то,

што око 40°/ о Деце најрадије одговарају јсдном]) ечју. Нађе се по гдекоји наставннк, који има страст, да се размеће са бомбастима у изразу и који без обзира на то, да ли га деца разумеју и да ди је тај израз на своме месту, хоће да нокажу богатство свога дексикона. Срећа, пгго је број таких ограиичен на једнога јединца! Такође има учитеља, који су у говору пребрзи, те се мадо старају, да та њина мана пе пређе и на говор деце. С друге стране налази се по који и тнки, који је ванредно спор и тром у мишљењу, те се ова мапа нреиеда и на децу. У својој тежњи за пуриФикацијом језика неки насгавиици претеривају. Тако сам у два случаја приметио, да се турска реч „авлија" хоће да замени речју „дворана", која у дапашњој својој примени има сасвпм друго значење (соба за дворење, сала). — За чудо је, како се наставник није ту нослужио дијалектом, што би бидо умесно, јер тамо се каже „дворпште", као и па цедом срнском југу. — Примајући нове речи, иаставник треба да је скрајње облзрпв, јер може да нагрди говор цедим иараштајима у извесним крајевима. Писање (веџбање у нисменосги) , и ако је новим програмом пронисано, није онако неговано, као што изискује важност ове гране наставе у језику. Ирограмом је нри томе нридично детаљно раздожено, којим се нутем ово веџбање има развијати и од куд ваља за то грађу црпсги. Ири свем томе нису веџбе у писмености ни у једној школи дотеране до жељеног успеха. Многи наставници још п сад бркају писање са лепим писањем, заборављајући или незнајући , да је ово ствар вештине, гипкости десне руке и осећања за депоту, док је оно, т. ј. нисање, веџбање у писмености, на име у способности, којом ће дете бпти у стању, да своје мисди писмено изражава и да скло-пи и разуме све сасгаве, који су му нужни у његову нрактичном житоту. Из чега излази, да је .,нисање" или „веџбање у нисмености" унраво цељ све наставе у језику и да се у тој цељи огледа сав рад наставе у њему. Мало који наставник бпо је стању да иокаже целовите и пбтнуне радње пз писања. На два три места ириказано је по 7—8 радња, и то