Просветни гласник

извештаји шкодских надзорникл о основним школам\

699

к) Црта-ње је у општем резултату доведено до одене : 8 .37. Овај су предмет многи, наставниди сматрали за споредан. Иати је све обрађено, што је нрописано, а и оно, што је, ннје како треба. При свем томе, што но ееки наставници немају довољно спреме оиет су могли оно мало материјада да савладају. Истина, да учитељи немају никаква руководства нити сам га нашао у једној библиотеци, и ако их у нашој литератури не Фали. л) Гимнастиха дотерана је у општем резултату до оцене : З.зз. Многи наставници не увиђају важности овога предмета; јер га они сматрају за пеку вештану, коју тек на испиту треба колигсо толико показати а не за средство, којим се унапређује телесни развитак ученика и посиешује њипо здравље. За то се гимнастика течајем године већином и не обрађује, него се тек иред испит и за нспит почне спрематв. Војпичка вежбања у опште су рађеиа нрилачпнм успехом, али телесна су већином заиемарена, једно с тога, што нигде није било нужних апарата, а друго, што је и многим учитељима у том оскудевало знања. Требало би узнастојати, да се анарати по изданом упутству што пре набаве за сваку школу. Код намештаја напоменућу, како би се та набавка најлакше нзвршила. љ. Жснски рад. Од црегледаних школа само је једна женска школа у којој је овај предмет предаван са одличним успехом. Но иало ми је јако у очи, што жепски радови пе одговарају никако потребама практичним нашега народа, нити су и мало удешени, да потпомажу развитак наше домаће индустрије него да ову угушују. Радње у овој школи беху доиста многобројне и врло разноврсне ; и ја узех себи труда да у тој гомили од радова нађем макар једну петљу ствсрену од нашег домаћег производа, но залуду, јер немогах открнта ни једног кончића од српске нроазводње, те морадох ускликнути, „Благо туђнм произвођачима, а тешко нашим џеповима" ! И доиста страни индустријалци не могу имати бољих агената од напшх женских школа. — Изгледа, као да смо се ми решила, да наш парод у најкраћем року, од пете до главе, преобучемо у одело туђег кроја и од туђе нроизводње. И ово чинимо

ми у оном моменту , кад се сав свет диви производима наше домаће пндустрије, где се обрасци од исге у туђу индустрију увађају, и где је страли свет отпочео, да тражи производе те наше индустрије! — Нисам политички економ, али врло сумњам, да се овако уређење женске школе слаже са нашим народно-економним интересима. И овакој женској школи мора се далеко претноставити школа српске мајке — домаћице, која се очајнички бори , да њену прослављену производњу не угуше наше модерне школе женске. Овоме не треба бољег коментара, него што су женски радови у нашим школама. — При свем томе, рад наставница оценио сам одличном оценом ; јер су оне радиле тачно но новом наставпом програму, на који се и односе ови преговори. Човек не може да ноња, за што да у радионицама наших нижих а ваших женских школа немају места обрасци српских домаћих радња; зашто да ту нема нашег разбоја, наше преслице (или коловрата) и ђерђева за наше пиротске ћилиме ? Ако не за то, што то није до .сад било или што се то нек&м наставницама чине иросте (! ?) ствари ? II 0 настави у опште Успех наставе на прегледаним школама у њену оиштем резултату нека покаже овај образац: општи резудтат :

а) У Науца хришћанској 3.26. б) „ Српском језику З.зт. в) , Словенском , 2.85. г) „ Рачуну 3.47. д) „ Геометр. облицима 4.оо. ђ) „ Земљоаису 3.64. е) „ Историјн 3.61. ж) „ Познавању природе З .43. з) „ Иољској привреди З .50. и) „ Певању 3.24. ј) Лепом писању Злз. к) „ Цртању 3.37. л) „ Гимнастици З.зз. љ) „ Женском раду 5.оо. Општи резулат паставе 49.80.

По томе је општи успех у 'настави у школама топличког и врањског округа за нрошлу годину; више него добар.