Просветни гласник

700

Ако се упореди овај резултат у настави са оним, кога сам нашао у школама лане прегледаним, онда изгледа, као да је лањска настава боља од овогодишње. По у ствари није тако, јер лањски усггех морао се оценлти према постојећим уредбама, које су ове године у многоме усавршене и унапређене, тако да је овогодишња настава по својој унутрашњој вредности. много новољнија и савршеиија. Она је била потиунија, свестранија и у својој делини хармонична. Овај повољни иокрет на боље има да се у првом реду захвали новом наставиом плану, који је тако удешен, да се његовом грађом на све силе младог човека подједнако утиче и хармонично развија како интелектуална и морална, тако и естетична и Физична страна природе његове. И но томе, с нуним правом можемо усгврдити, да је тек овим наставним планом положен и код нас ирави темељ данашњој модерној народној школи. Таком усавршењу основне наставе много су допринеле и многе корисне наредбе и нрониси у свим гранама школског организма. — Толико о настави, у колико је зависила од своје највише управпе власти ; но не може се то исто казати за све оне, који су том наставом непосредно руковали, јер је било доста наставника, који или нису умелн да је својски и одушевљено обрађују и упућују према њеним начелима и законима. Нарочито се не може онростити неким наставницима од слабије спреме или од слабије ревности , што су свој посао свршавали овлаш настојећи да их стане што јеФтинијег труда и о мање муке, те што су у том настојању у наставу докријумчарили убитачни и у стручном свету давно анатемисани механизам,незазирући од злих последица по себе и по наставу. За чудо је, како су могли и иомислити, да се тако но себи наг и рђав еспап још може протурити ! — 0 механизму гсворим, који се сваком грозно осветио, који га је неговао. У једној прилици приметивши ревизор, да дете говори историју иа изуст, обрне питање, н дете запе, немогавши ни маћи. А ревизор му рече : „Били знао даље , да ти кажем прву реч ?" Дете рече „Бих!" а ревизор се обрне учитељу : „Одаини учитељу!" — И учитељ каза прву реч, а кола се ме-

ханизма одапеше и дете продужи. — Ово наведох само за то, да се види, како механнзам грозно ноинжава свога творца у светом храму наставе! Прнјатна ми је дужиост, да од оваких прекора изузмем онај део наставника, који су било својом спремом, било ванредним трудом и савесношћу све учинили, да своме светом иозиву иослуже искреио и одушевљено и да наставу обрађују по њеним истинитим начелима и рационалним законима. Нарочито не могу нронустити, да у том погледу не истакнем заслуге наставника на врањским основним школама, којима, с врло малим изузетком, њин рад на част служи, Ово је прва годииа рада по новом насгавном плану; и биле су велике тегобе, док су се наставници с његовим новим одредбама упознали и док су нову његову грађу савладалц ; али крај свега тога, успех у главноме оправдава велике жертве, које се улажу око наставе, као и очекивања , којима се надало. III Школска дпсцишшна Дисциплина је огледало наставникова рада у ствари васпитања; и по томе није ми било тешко ни овај оценити. Истина да је се по где где покушавало, да се и томе на јеФтин начин доскочи : „На дан испита мора бпти мир у школи I" — Но дисциплинисање ово лаконско трајало је тек за који минут, а после је ишло по пословици: „Што је дикла навикла". — Већ сам рад утиче благотворно на ћуд детињу ; и где је се озбиљно радило и размишљало, ту није било времена за егзерциције у несташлуку и у разузданости. А где је се крај рада васпитно утицало и на дечнје срце, ту је и успех у дисциплини постигнут у потпуној мери. И према томе је изпшдо, да где је било усиеха у раду, ту га је бнло сасвим сразмерно и у ствари васиитања. Где је рамало у настави, ту је рамало и у дисциплнни. А из тога следује, да су сви савеснији и вреднији наставници сматрали ствар васпитања нсто тако важиом као и ствар иаставе. Изузетак од овога био је у два случаја где наставници још и онда држе да „васгштавају слободне грађане", кад се та слобода изврзе у дрскост и досаду, која је на штету праве сло-