Просветни гласник

701

боде других, заборављајући при том, да је само оно сдобода ирава,лсоја ннје ни у чем на штету сдободе других. Ннсам остао дужан, да то такима у том виду и представим. IV Нродужне школе Иошто лањски четврти разреди нису спремпли довољан број (10) Цка, могда је се продужна школа оТИгрит!! само на једном месту. А пи ове године неће бити боље, јер је само једпа школа (врањска. женска) била у стању да приуготови нужни број (има18 ђака) ученика за продужну школу, изузимајући врањску мушку школу, чцји су четврти разреди нроизвели 103 Фреквентанта. Но овде се неће отварати продужна, јер је у месту виша основна као и једна средња школа, које ће их примити на даље школовање. Ни једна друга школа у округу топличком и врањском, није спремила нуждан број ђака; и тако ће настајуће године само врањска женска школа моћи имати продужну школу. ' И у овој јодној продужној школи, која је ове године постојала није постигнут никакав успех; а тако је било и лане, те је са много основа сумњати, да ће и ове године бити боље. Институција иродужних школа није се могла остларити ни код најнапредпијих народа, и идеја о њену одржању напушта се скоро свуда, замењујући је проширивањем посведневне школе за један или више годишњи течаја, и то доиста с правом, јер више вреди једна година посведневне наставе него десет продужне школе. — И код нас је се за сад могло задовољити раширењем сеоских школа за једну а варошких за две године. Могуће да је и наша највиша школска управа била руковођена истом мишљу, кад је продужне школе огранпчила само на она места чији чегврти разреди продуцирају најмање 10 ђака. Јер за наше прилике то значи, да је продужна школа колико и укинута, пошто пи 5°/ 0 наших школа толиког броја свршенпх читворо-разредаца не произвађа. И по томе се за сад га мера сама собом оправдава. А усгреба ли временом: да се основна настава и још даље рашири, онда ће се то лако учипитн додавањем још једног годишњег те-

чаја ; и то ће и сам народ радије нрихватити пего и једну годину продужне школе. V Школске књиге (учебници) Еао што сваке године, тако и ове принуђен сам, да се односно учебника, који се у настави примењују, неповољпо изразим. Из науке хришћапске учебника нема, а и пе треба их, јер би бпли злоупотребљени у корпст механичне наставе. Код Српског Језика држи се још и сад стари чвор, а то су Читанке, нарочито за III и IV разред, које су се већ давно преживеле, и које су једна од главних сметња бољем полету у тој важној наставној струци. Но судећи ио ономе, што је господии министар предузео односно Буквара, надати је се, да ће се на скоро доскочити и томе великом недостатку; јер тај је пут најсигурнији и пајцелисходнијп начин, да се дође до ваљаних учебника; само се не би смело оклевати, јер је нужда толика, да не трни одлагања. И код словенског је језика иста мана код учебника као и код српског, но с новим Букваром учпњен је добар корак на боље, и надати је се, да неће за дуго само на том остати. Премда су нрописи тек пре две године уведепи за учебнике при лепом писању, опет нису остали без знатних мана, колико односно сама поступка, којим се писмо развија, толико и одаосно вида сампх типова. Те је од велике потребе, да се при новој наклади и у том поправе и дотерају. На своме сам месту већ напоменуо, да се у школу на доста места у наставу увлаче недопуштене књпге. Нарочито се за цељ учебника злоупотребљавају неке књиге, које су као помоћне тек за библиотеке одобрене. Овде је можда на месту, да нешто речем и о даровним књигама, које се шиљу за награду доброј деци; и то не односно њине каквоће, већ односно поделе и начина доСТ&ВЉ 3 ЕБ<1. Што се тиче поделе и бројева даровннх књига на поједине школе, приметио сам ту неправилност, да се свакој сеоској школи шиљу књиге за сва четири разреда, без обзира на то, има ли та школа само један, два или трн разреда; док се подељеним варо-