Просветни гласник

702

шким школама шиљу те књиге истом размером као и за неподељене сеоске. Но то није никако правилно, јер на пр. IV разред сеоске школе каткад нема. више од 1 — 2 ђака, док у варошким школама има тај једипи разред два пут више деде него сва четири разреда сеоске школе. Зато би најбоље било, да мерило за поделу књвга за награду буде број уписанчх ђака а не број гакола или разреда. Овде морам и то додати, да сам ретко где нашао књиге у занечаћену пакету, него скоро свугде отворене и развезане; те је сумњати да ревизору и дођу све у руке, што он не може ни да контролише, јер нема нпкаква списка уза њих. VI Библиотеке Нрегледајући библиотеке нашао сам, да се већином држе у добру реду; само би требало, да су инвентари увезани и укорпчени, јер поједини табаи.и нити се могу добро хранити нити добро гарантују сигурност библиотеке. Таки табади могу пре ишчезнути и другима се заменути, т. ј. учинити злоупотреба. Јако ми је пало у очи, што се дела у библиотекама врло слабо множе и принављају , и ако су школске касе већииом у стању, да набавку помоћних књига и другнх стручних дела потпомажу. На мпогим местима нисам нашао ни најпотребнијих помоћпих књига; шта више, на неколико сам се места уверио, да наставниди слабо и познају школску литературу и да њен развнтак ни мало не прате. Реткост је, да који наставник драги какав стручни ласт, и онда је јасно, да таки наставник не може битп обавештен о школској књижевности, те да му недостаје тим главно средство за његово даље образовање. А коме треба више бриге око свога усавршавања него једном наставнику; и зар онај не назадује, ко сваки дан помало де напредује ? — Душевни капитал разликује се од материјалнога у томе, што он непрестано лиња и онда, ако се сваким даном новом течевином не освежи и не увећа. Без једнога стручнога листа не може да буде ни једна права школа. И за то би било врло целисходно, кад би највиша школска'

управа узнастојала, да се два' стручна листа нокрену и да се нодупру тиме, што би се наредило свакој школ. библиотеци да један од њпх мора држати. Тиме би се између њих одржала нужпа утакмица; обезбедио би им се опстанак (? — У.) и тиме учпнила огромна услуга ствари основне наставе. Ову потребу не може „Просветни Гласпик" никако да попуни, (Ваљда зато што нема утакмице? — У.) и ако је и он као орган министарства просвете свакој школи неопходно потребан. Не да се порећи, да у душевном журењу нашега учитељстпа влада неки застој, нека учмаЛост. Крај учитељских скупштина (посебних и општнх) стручни су листови најбоље средство, да животу учитељства даду будна духа и пова иолета. VII Школска администрација У школској администрацији још ии из далека није оиако , како трзба и како би било зажелити. На много места нашао сам архиву у нереду. Деловодног протокола већином нема, а било је прилика, где су <г>алиле н копије од вођене коресподендије. Пи наредба није свуда била па свом месту, те се неки паставниди жаљаху, да им општине и пе достављају редовпо виших наредаба. ИЈколски Диевник скоро нигде није вођен у иотнуном реду. Сви наставеици бележили су одсуства оловком, а већина њих и саме оцене. Па пи са самим оценама није се иоступало најсавесније : више пута даване су незаслужене и нреко мере. У две школе није дневник никако ни вођен ; а ово су оне школе, у које сам дошао изненадпо. Ту сам затекао и друге нереде у адмпиистрацији. — У интересу што строже контроле, добро би бпло, да се долазак ревизора и не јавља унапред. Дневпик није свугде верна контрола уписне књиге: јер су испуштена понека деда. На доста места је Дневник сасвим нов, и но рукопису беше лако закључити, да је испуњен ц састављен тек у очи испита. Нигде нпсам нашао укоричена дневника, што даје пралике злоупотребама, јер табаци се даду лако мењати. Неки су наставници оцењивали ђаке I разреда и у месецима првог семесгра.