Просветни гласник

/04

ИЗВЕШТАЈН ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

варошима отворе још свуда више основне школе, онда ће оскудица у наставницима још за много више порасти. С друге стране уверио сам се, да се слабо исплаћује, ако се упражљена места попуњују ђацима из виших разреда гимназија и реад-ака; а и од богословије (ако се сасвим не одлуче за учитељство, у ком су случају на своме месту) мало боља корист, јер једни и други сматрају свој иоложај као неко привремено ирибежиште за нужду. Отуд следује то, да је већ скрајње време, да се ностара што пре за то, како бн се добило што више сиремљених учитеља. По мом немеродавном мнењу држим, да би најбоље било, да се још на два главнија места и украј виших средњих школа отворе још две привремене учитељске школе, са трогодишњим течајен; и те школе да се држе у радњи, док се не попуни број нужних учитеља. Толико односно спреме. Односно владања наставника, могу се с малим изузетком — најпохвалније изразпти. Осим два до три случаја пије било ни с које стране никакве жалбе, н ако су многи од њих, будући савесни у вршењу своје дужности, против себе с више страна изазивали мржњу. Они су служили искључиво своме раду и поз аву. IX 0 премештању учитеља Гетко сам могао наћи учитеља, који се на своме месту осећа сталан и с њиме задовољан. Највећи део њих мисли, да је у једно место дошао само за то, да га опроба према себи и свом личном расположењу, за коју нробу да је довољна једна година, а после да има право да иде даље пробати. Оваки дух од големе је штете по ствари наставе, јер така жудња за неком „обећаном земљом" на велику је штету његова сталног запимања, све и да не чинп сама промена у наставницима велпких потреса и застоја у настави. — Док се један наставпив не нриљуби месним прнликама, дотле не може он право да заволе ни саме своје ученике пн њине роди' теље ни само место ни себе у том месту, а богме ни свој рад. Зато би требало, да се учитељи без крајње нужде никако са свога места не крећу, ни по молбн ни за казну; за казну особито не, јер се премештањем казне не само учитељ него још више на-

става сама, тим нре не, што има доста начина за друге много осетљивије казне, без штете по наставу. Ненобптпа је нстииа, да је тај дух вечитог сељакања међу наставницима наших основних школа једно од највећих зала, ;и требало бп, да се свим могућнм средствима сузбпја. X 0 школскпм зградама У окруту топличком и врањском нема ни једне школе, која би била саграђена по правилима за подизање школа; и доста пх је које никако не одговарају цељима једне школе. Зграде су редом све од слабог материјала; дуварови су и прозори већином ниски, а ретко се где оправљају и држе у потребном реду. Мало на којој сеоској школи да нису прозорп полупани. При свем томе, локалне прилике као и преки др ( жавни интерес захтевају, да се школе у тим крајевима умножавају а носгојеће да се без скрајње потребе ниношто не затварају. То ме је руководило, што нисам иредложио 'затварање ни једне школе. Тамошњи је се народ много истрошио откупом земаља, и сад му није никако могуће да што предузимље односно подизања школа но нлану. Но за 2 — 3 године народ ће се опоравити, и уз ревноено заузимање наших власти све ће у том погледу радо учинити. XI 0 школском намештају 0 школском намештају у ирегледаним школама морам се најнеповољапје изразити. Особнто скамије су, с реда, иснод сваКе критике. Овај израз није цикако претеран, кад се у обзир узме, да су те скамије сикиром слупане од каквих клада и брвапа, и кад сено мисли, какав вред оне наносе дечијем здрављу у најнежнијој добн њиној. Код нас је у том погледу врло мало учињено, н ми већ внше година имамо најодабраније моделе за скамије, а но школама држе се још и сад она мучила невине дечице. Ја сам мишљења, да би се овој ванијућој нуждн иајпре и најлакше доскочило, кад би се за сваки округ изаслао ваљан столар, коме би се дало овлашћење да по прописаним моделима за извесну цену погради, скамије, идући непрекидпо од школе до школе, док се не би нмала срества а и воље, да