Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

707

риха Мореиловца био капетан дађе, и више је пута ишао на пут за разна открића. Од ових путовања водио је врло брижљиво дневник, правио дртеже и карте. Еолумб је се овоме човеку допао због евога знања и жудње за науком. Још тада се он сматрао као један врло снособан моренловац, који мало равних себи има. Рођен у племићској али осиротелој породици, нужда а и воља за пловидбом отерале су га у морепловство. Ту је он на скоро увидео да без знања Геометрије, Астрономије и Цртања мора остати вечито обичан лађар. Он се још као дечак из своје сопствене побуде посветио учењу. Од своје четрнаесте године одао се морским путовањима и долазио је у најзнатнија пристаништа Средиземног мора. Прича се да је са неким Енглезима ишао и у риболов у Исланд. У Португалији је са великим прилежањем читао и упоређивао дневнике и карте свога таста. Осем тога сам је путовао у Мадеиру, азорска и канарска острова. Мало по мало у његовој глави заче се мисао, да би се могло у Инђију отићи, ако би се морем право на запад нловило. Тада се мало знало и веровало да је земља једна кугла. На овој кугли лежала. је Инђија далеко на Истоку. По извештајима старих путника, то је била врло велика земља, којој се није знало ништа о њеном најисточнијем крају. Ко зна, мислио је Колумб, да ли она није на западној обали Европе? И ако то није случај, онда је ипак могуће доћи у Инђију, ако се илови нраво на запад. Ова мисао била је тим вероватнија што су португалски морепловци виђали по некад ретку трску, вештачки израђено дрво, а један пут видели су два мртваца особитог изгледа, који су од запада пливали и на обалу Азора избачени. У Колумбовој души утврђивало се све више мишљење, да Инђија мора бити на западу. Његов таст и више паметних људи, којима је своје мисли

саопштио, одобј>ише му све. Само је још требало задобити краља за планове дрскога моренловца. Но Колумб је мислио да је патриотски, да најпре понуди своју матерњу варош Ђенову. Он је искао неколико лађа да потражи нови пут. Али њега одбише подругљиво као сањала. Сад му је наравно био најближи господар земље, краљ Јован II. Краљ је изнео предлоге Колумбове пред један савет, и кад им је овај одушевљени човек све своје мисли саопштио, онда су га они одбили са двосмисленим одговором. Они су хтели сами да изврше тајно његове планове. Португалски краљ заповеди да се брзо спреме лађе и посла другог морепловца с њима. Али он не беше јунак да велико дело изврши. Кад је неколико дана западно морем нловио врати се опет натраг и увераваше да је са свим лудо мислити да тамо има каква земља. 2. Колумб у Шпанијп Пун праведне срџбе на португалску владу, обрати се сад Колумб шнанском двору. Тада је тамо владао Фердинанд у Арагонији и добросрдачна Изабела у Кастнлији. Оба владаоца предадоше одмах Колумбове предлоге једном одбору научених људи, који су били много глупљи али ноштенији него нортугалски саветници. То су били духовници, који су у Математици и у познавању мера врло мало разумевали. Па и Шпанци нису до тада били никакви морепловци, и гледали су врло немирно на открића својих суседа. Један духовни саветник мишљаше, ако се то тако далеко наоколо плови, онда ће се морати све дубље и дубље на ниже спуштати и тада се неће моћи опет уз водени брег вратити. Други је опет рекао: кад би се ту могло што год добити, зацело би то још стари сазнали. Трећи, који најмање вероваше да је то ствар могућа, говораше да би се могло и три године пловити па 89*