Просветни гласник

708

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

опет ништа. Четврти објави да је цео пројекат безбожан и дрзак. Уз ове мудре говоре духовне господе дође још већа невоља, јер не бетпе новаца. Фердинанд и Изабела имали су тада велику невољу. Они су морали да се боре са Маврима, који су се још на југу Шнаније били утврдили. То учини те Колумб не доби одговор, по што се сада није могло у тако несигурно и скупоцено предузеће улазити. На овај одговор морао је сиромах Колумб чекати пет година. Још тада кад је Колумб отишао у Шианију, послао је он свога брата Вартоломеја у Енглеску, да за своје нланове придобије тамошњег краља, ако то буде могуће. Али од његовог брата не беше ни трага ни гласа. Колумб није знао да је он занао у руке једном морском разбојнику и после тешких невоља дошао у Енглеску као просјак. С тога је морао са цртањем карата бар толико зарадити да купи пристојно одело у коме ће се моћи јавити краљу. Колумб је већ хтео за њим отпутовати, да га настојатељ манастира Рабида, у коме је своју децу васпитавао, баш пред одлазак, није навео на друге миели. Овај човек уживао је велико поверење краљице Изабеле и надао се да ће његова препорука важити. И доиста Колумб је још један пут позват у двор. Но рат са Маврима продужавао се непрестано ; Фердинандове касе биле су све празније, а шпански научници који су о томе опет питани, нису били постали наметнији. Тако су протекле три године. На иослетку сталносг благородног Колумба одржала је победу. Маври су били побеђени, Изабела је у тријумоу ушла у њихову главну варош Гранаду, а овај радосни догађај употребише Колумбови пријатељи да краљицу задобију за велики план. Највише се трудио Колумбов пријатељ Саптангело. Кад је краљица изјавила да при-

стаје, она је казала да нема новаца, али ће дати своје драгоцености у залог. Сантангело нољуби је у руку и понуди јој све своје новце, којих је било 70.000 дуката. Изабела прими зајам и 17. Анрила 1492. године био је уговор потписан. По овоме уговору Колумб је наименован за великог адмирала свију нових мора и за вицекраља свију нових земаља, које би открио. Даље њему је прииадао десети део свију прихода отуда и сва ова права преносила су се на његове потомке. Ко је сад био веселији од Колумба! Он похита у Иалос, морско пристаниште у Андалузији. Ту је требао да спреми своју малу Флоту. Крајем Јула било је све за нут готово. Биле су свега три лађице и то је цела Флота. Људи је било 90, а међу њима више племића, који су се, нешто као добровољци, а нешто на заповест краљице Изабеле на пут спремили. На један дан пред одлазак сви путници отишли су у манастир Рабиду на службу, препоручили су се Богу и светима, и по хришћанском обичају примили причешће. 3. Први Колумбов пут (1492) У петак 3. Августа 1492. године, пред излазак сунца, отисну се ®лота од обале, у ирисуству безбројних гледалаца, који су дрскога путника испратили с погледом и узвицима. Прве недеље сви су још били куражни, јер су још пловили у познатим водама ка канарским островима. Само кад се једно весло преломило, плашљивци су у томе видели један рђав предзнак. Чим су стигли до острова, уставише се на једноме од њих да лађу ноправе. Септембра шесгог кренуше се одатле право према западу у отворено море. Ветар је дувао повољно и олакшавао пловљење. Следећег дана земља им је испред очију ишчезла. То је било ужасно за људе, који