Просветни гласник

92

УИАПРЕЂЕН.А ИАСТАВНИКА ОСНОВНИХ ШКОДА

менуте животне радње, као: храњење, растење и плођење. Све пак друге ћелије, код којих се сва количина иротонлазме утрошила ма на којн начин, зову се мртве ћелије; јер су у РБИма уједно и све животне радње престале. Оне као таке нису више снособне за живот, у њима се неће внше догађати ннкаки ироцеси, — ни физички ни хемијски, у њима је још како Филтровање тако и диФузија постала немогућа. Накратко оне иити могу расти нити се ма војим начином множити, па с тога код виших биљака ништа и не доприносе растењу појединих органа или целе биљке. Ако су ове тако зване мртве ћелије изложене утицају атмосФерског кисеоника или воде, оне почињу да труле, распадају се и то онако исто као и сви други организми. Напротив ако су оне у заклону и још у вези са другим живим ћелијама, као у ткањима

731

виших биљака, онда могу дуго да трају и да биљци као целћни од свакојаке руке послуже. Тако оним дриенастим ћелијама у ткањима својим имају биљке да благодаре за своју чврстоћу. Оне још користе биљци н тиме, што су стособне за спрово!,ење супстапција. Друге као нлутне чувају опет биљку од скаковрсних и рђавих сиољних утицаја и т. д. Све биљне ћелнје, као самостални организми, живе својим сонственим животом, а више биљке, као сложени организми, живе опет укупнвм животом својих елементарних оргааизама из којих су састављеие. По потпуном престанку њихових животних сила, гаси се у једно и живот ових виших биљака. 5. Фебруара 1884 год. у Београду. р1вАН ЈЈ. у ^АМЊАНОВИЋ проФесор I ниже београдске гимназкје

УНАПРЕЂЕЊА НАСТАВНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА У 1^РА*ЉЕВИМИ СРБИЈИ 1885. ГОДИИЕ.

(Свршетак)

Другу иовишицу с платом од 1300 динара

да је у свима областима већи проценат уна-

добило је

нређених учитељица него

ли учитеља.

УЧИТЕЉА УЧИТЕЉИЦА

НАСТАВНИКА

Трећу иовишицу с платом од 1550 динара

У ОБЛАСТИ

С В

Е

Г А

добило је

Шумадији

25

10

35

УЧИТЕЉА УЧИТЕЉИЦА НАСТАВНИКА

Источних округа

17

14

31

У ОБЛАСТИ С

В

Е

Г А

Западних округа

0

2

8'

Шумадији

27

2

29

Јужних округа

12

4

16

Источних округа

16

2

18

Нових крајева

6

4

10

Западних округа

11

2

13

вароши Београда

2

5

7

Јужних. округа

11

1

12

У ОБЛАСТИ :

У п

Р 0 ц

Е Н Т У

Нових крајева

4

1

5

Шумадији

34-25

50-00

37-63

вароши Београдаа

4

1

5

Источних округа

34-69

45-16

38-75

У ОБЛАСТИ :

У п

Р 0 Ц Е

Н Т У

Западних округа

14-29

20-00

15-38

Шумадији

36-99

1000

31-18

Јужних округа

38-71

66-67

43-24

Источних округа

32-65

6-45

22 50

Нових крајева

зо-оо

зз-зз

31-25

Западних округа

26-19

20-00

25-00

вароши Београда

14-28

29-41

22-5^

Јужних округа

35-48

16-67

32-43

Код ове категорије налазимо иајмањи про-

Нових крајева

20 00

8-33

15-63

ценат у области Западних

округа и

у вароши

вароши Београда

28-57

5-88

16-13

Београду; код остале четири области раз-

У ову категорију унапређено је

највише

лика није тако велика. Интересно је било то,

насгавника из области Јужних окру!

а и Шу-