Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

671

г. Шрепловић квадкфикацију за хонорарног учитеља нотног иевања и музике у нижим средњим школама. Одлучено је : да г. Шрепдовић има потребну квалиФикацију за хонорарног учитеља музике и нотног певања у нижим средњим шкодама, IX Прочитано је аисмо г. министра иросвете и арквених иослова од 11. ов. м. ПВр. 9730 којим се упућује Гдавном Просветном Савету сведоџба г. Војислава Ж. ЋорђевиИа свршеног ФндосоФа природно-математичког одсека, да је Савет прегдеда и оцени : има ди овај кандидат проиисану квадиФНкацију за наставпика средњих шкода Сведоџба је прегдедана и одлучено је : да овај кандидат има врдо добру квалиФИкацију за наставника средњих школа а за предмете природне и математичке групе. X Прочитано је писмо г. Ђ. Козарца директора београдске гимназије, упућено Главном Просветном Савету, новодом ранијег реФерата о његовој ботаници. То писмо гласи. Главном Просветном Савету. Кратким сам путем примио ре -Ферат о мојој ботаници за више разреде средњих шкода и пошто сам се са г. реФерентом нредходно сноразумео о нрнмедбама , које је на њу у свом реФерату учинио, част ми је Гдавном Просветном Савету поднети овај одговор, На ирву примедбу, која у кратко гласи : да начиним ресиме код поједииих Фамилија, да буде лакше прегледати оно што је важно, одговарам: Осим карактеристике, којом се једна Фамидија биљака ©д друге <5итно разликује, све је остало, што је за поједину важно, у мојој ботаници укратко и нрегледно изведено на крају сваке Фамилије. Што се пак тиче саме карактеристике, коју сам ставио одмах у ночетку сваке Фамилије, она не само да ученицима неће чинити никакве тешкоће при изучавању појединих Фамилија, него ии се тај посао олакшава тим, што се биљке једне Фамилије ио гдавној карактеристици њиховој

упоређују са карактеристиком биљака друге претходне и већ изучене Фамидије; те ученику с места у очи пада оно , у чему се једна Фамилија, коју п. пр. ђак даиас изучава, слаже, нли разликује од друге Фамидпје, коју је јуче изучио. Ово упоређивање знатно потпомаже иамћење и разумевање саме ствари. С мога сам овако ирецизну и нратку карактеристику која заузима свега два реда, ц ставио одмах у почетку после имена Фамплија. На АРУ г У нримедбу, која гласи: да се изостави у одељку о храни и храњењу биљака нарочито она партија , која говори о хемијским једињењпма н о промету хране, одговарам : Кад би се ова обимом врдо кратка а издагањем јасна партија изоставила. онда би ова ботаника, која по себи носи печат више биолошки но аналитпчкп, била крња. Ученицима VI. разреда, који у IV. разреду уче анорганску хемију а у V. разреду оргаиску, ова партија ботанике, не би муке задавала. Осим тога, она је тако занимљива, да ће је сваки, ако му се да придика, радо сам прочитавати и упамтитп. С тога пристајем , а пристаје ц г. реФеренат, да се та партија ботанике, којаговорио промету хране, штамиа ситнијим писиенима н да служи прочитавању али да се не изостави. На треКу примедбу : да норед научних термина сгавим свуда и срнска имена и, да свака Фамилија има своје српско нме пред нменом научним, част ми је одговорити ово : Штогод но струци ботаничкој наша литература нма утврђених народних имена, ни једно изостало није а да није стављено поред научних термина, којн су у мојој ботаници употребљеии. ЕФемерне пак ботаничке термине и називе српске, које су поједини писци, овај овако онај онако кројиди да би у својој невољи и нужди како тако али у најбољој намери доскочили оскудици у срнским терминима, избегавао сам с то1 'а, што су ти термини нестадни, где што неподесно скројепи илп незгодно преведени, те нису ни уколико народпи. Оваки термини не унанређују ни науку о биљу ни науку о језику. Неиодесно скројено име иеразумљиво је ученику исто тако као н научпн термин. Па кад му ваља већ учити какав термин, онда