Просветни гласник

673

тног певања у II. нижој београдској гимеазијн и да савету своје мишљење о истоме поднесу. VI Прочитан је реФорат др. .1. СтеФановића о књизи „кужпе болести" коју је наиисао г. др. Милан Јованонић и која је од г. млнистра Санету на оцену и преглед пос1ана. Тај реФерат гласи : Главнеи Просветном Сазету Прочитао сам књпгу под насловом: „Кужне болести," откуда потичу, какве су, како се уклањају и негују од Д-ра Милана Јовановића, коју ми је Главни Просветни Савет изволео дати на оцену. Не обзирући се на пеудесан иридев „Кужне" место заразне , а тако исто п на то, да ће слабо коме пасти на ум, да болести негује, као јпто се у наслову казује, почем се само болесник негује, с намером, да се болест уклони и ансграхујући од тога што болест као нешто за себе не постоји него има само болесних људи, ја сам се решио да делу књигу с краја на крај прочитам, рад уверења да не буде и сама књига окужена. У уводу „о кужним бблестима у опште," тумачи нисац теорију о бактеријама, монерама, бацилама и т. д. износи радове Коха, Пастера, Хекла и другнх. Тиме је хтео иисац, да покаже услед чега те болести постају, шта им је управ узрок. То тумачење испало му је врло добро за руком, јер на основу огледнпх и микроскопских испитивања доказано је, да су свпма овпм заразним болестима узрок мали, ситни организми, које научењаци разним именом крстише. После писац прелази на поједине болести, на источну кугу, азијатску колеру, тиф (терлема), б огипе, скрлетину (шарлах), морбиле (мраса) , дифтерију и најзад дизентерију, (срдобоља). Код сваке болести најпре Је онисао појаве, под каквим се знацима болест појављује, за тим како се болесник негује, рђаве последице, које могу отуда доћи и најзад хигијепу те болести т. ј. како ће здрави да се сачувају од болеспих и то је унрав нај-

јача страна ове књпге, због чега заслужује да је сваки чита, и добро утуви поуке, које се у овој књизи излажу. Једна је махна тој књизи што често у њој наилазимо на германпзме и што је писац био доста несрећан у избору речи и придева и што је грешио у језику. Примера ради да наведемо неколико гермавизама. Одмах у предговору на нрвој страни стоји: за сузбити ове душмане, на страни 3. увода: за сачувати земљу јсдну, на страни 6. без да се знадс и т. д. Што се тиче самих речи ево вх: уилив и уаливисати, оаити место огледи, аромаја место иромаха, хранење место храњење, жљезда место жлезда и т. д. На страки 21. стоји: „неосетљив према спољним утисцима " место утицајима. На страни 45. „колера је болест дроба а на име цревног олука Сваки зна даје црево једна цев, један канал од свуд затворен; а олук зовемо нешто ижљебљено и отворено. Дакле олук не може се никако применити на црево. Али као што је писац врло незгодно унотребио придев, „кужне" у наслову књиге, исто тако а можда још горе несрећно му испао придев за ти&ус у цревима, која је назвао дробни тиф . Да је писац знао за овај народни стих: „Поднизати дробнијем бисером „Једно грло три дробна ђердана. Он би знао да дробно преставља нешто, што је малено, ситно и не би га употребио за придев онде где се означава нешто крупно и страшно и назвао би ту болест тиф у цревнма или ако је хтео баш са придевом ту болесг да означи, он ју је могао назвати цревни тиф. Не узимајући у рачун ове погрешке,"које се готово у свакој књизи могу наћи то у већој, то у мањој мери, књига је иначе добро израђена и у доброј намери, за то сам мишљења да се може преноручити за школске књижнице; надајући се, ако књига доживи друго издање, да ће писац ове погрешке узети у обзир. 18. Сепрембра 1885 год. Београд. уЗ,-р Ј^теванови-б.