Просветни гласник

674

ЗАНИСНИК ГЛАШГОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Одлучено: да се књига може препоручити за књижнице основних и средњих школа и за покдањање ђацима у вишим разредпма средњих школа ио цени за откуп од једног динара. РеФеренту је одређен хонорар 80 динара.

С тим је састанак закључен.

Састанак ССЈјХХХУИ 25. Сеатембра 1885. год. у Бсограду. Били су: Потпредседник арх Н. ДучиЦ ; редовни чланови : Ј. ПециИ, Свет. ВуловиА, Др. Лаз. СтефановиН, Јевр. ИлиЛ ; ванредни чланови : Јев. ЂорђсвиК, Јов. ЂорђевиА, Др. Ђ. БакиА, Ћорислав ТодоровиА, Жив. ПоаоваЛ, Ник. СтајевиИ и Лаз. ОбрадовиК. Пословођа Мил. МарковиИ. I Прочитан је и примљен занисник 286. састанка. II Прочитано је аисмо г. министра иросв те и црквених аослова од 24. Сентембра ов. год. ПБр. 10270. којим се шиље Главном Просветном Савету сведоџба г. Петра А. Тиие, који је свршио Велику школу , да је Савет 'прегледа и оцени: има ли овај кандидат нронисану квалиФикацију за наставиика средњих школа, каква му је она п за које предмете. Пошто је сведоџба прегледана одлучено је: да г. Петар А. Типа има врло добру квалиФикацпју за нриродне п математичке предмете у средњим школама. III Прочитано је иисмо г. министра иросвете и црквених иослова од 23. ов. мес. ПВр. 10209 којим се упућује Главном Просветном Савету на преглед и оцену дело у рукопису г. Димитрија Ј. ПутниковиКа учитеља жабарске школе под насловом: „Познавање природе за II. раз. основне школе". Одлучено је : да се умоле г. г. Др. Л.аз. СтеФановић и Бор. Тодоровић да дело ово нрегледају и оцене и Савету о истом реферују. IV Прочитан је реФерат г. г. Свет. Вуловића и Жавка Поповића о „Француској сннтакси" г. Живка Недељковића проФесора. Тај реФерат гласи : Главном Просветном Савету Прегледали смо г. Живка Недељковића рукопис „Француска синтакеа", који нам је, Савет ради оцене изволео дати. Пошто о том рукопису имамо једнако мишљење, то га заједно и подносимо Савету. А мишљења смо, да би се овај рукопис могао о трошку државном штампати као учило за средње школе ако нисац пристане на ове исправке. 1. Да из текста изостави све оно, што је у француској синтакси исто онако, како је и у сраској. Иначе се без невоље гомилају правила, од којих ученик Србин не може дмати никакве користи. Таквдх сувишних правпла има и у овом рукопису, и ако не онолико, килико нх има по другим нашим граматикама страних језика. Примера ради наводимо стр. 32. чл. 8. рук., где се прича, како се место може казати и именпцом с предлогом, и стр. 27. чл, 2., у ком се говори, чиме се атрибут исказује. 2. Да иоред свакога иравила иоброји и све изузетке од њега. Еад се нешто постави као правило, а што има ипак много изузетака, онда или треба навести све изузетке или не постављати правила. Као пример.ћемо узети стр. 2, чл. в. рук., у ком сви изузетци од правила, да су имена земаља, вароши и река на е женскога рода, несу исцриени. 3. Да иреведе на сриски многе неареведене иримере од аоједших речи или целих реченица. Примерима треба да се постигне двоје; да се потврди синтактично правило н да се увећава лекснкално знање учениково. Међу тим скоро на свакој страни овога рукописа може се наћи примера, да ноједине реченице, узете за потврду каквога правила, нису на срнски нреведене. 4. Да замени бољим ареводом на сриски где које веК иреведене речи или реченице. 5. Да се у самом тексту местимице ир .авилније сриски изрази. (Внди белешке по негде у рукогшсу. Ну ради овога под 4.-5. требало би коректуру илиревизију овога дела дати знаоцу срп. језика).