Просветни гласник

ЗАГГИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

6. Да свугде уиотреби сриске термине, који су аеИ у сриској синтакси уобичајени , а поред њих у загради стави и Француске термине. 7. Да тачније оиише неке иогрешно или нејасно иротумачене особине фрс нцускога језика. Ево и неколико примера за таква нејасна иди ногрешна тумачења: а. У рук. на стр. 31. чд. С. а. нисац вели: „ . . . хармонија решава, које место да заузме адјектив у говору", а то је толико, колико не казати ништа, Тако исто стоји и с тумачењнма о месту адјектива, које се на истој страни у члановима в. и с. рук. налази. — Реч је зеи1 незгодно објашњена речима само и једини према месту, где стоји. Тако се може превести: ТЈпе веи1е сћатђге &Х&И-■ ■ Једна соба бејаше---, а 1Јпе 1аМе 8еи1е е^аИ- • • Само један сто бејаше- • • б. За иреко и исиод на стр. 32. чл. 6. рук. ; ако је баш потребно, да се овде номену, треба наћи згодније примере од ових, где се српски може само са иреко и исиод превести. в. Члан је 21. на страни 29. рукониса с тога, што су у њему помешане несродне ствари, у оиште тако израђен, да се ученик Србин може њиме само забунити. Тако у а. нрви пример иде под правило , у другом је с1е с чланом, а у в. други пример чини засебно правило. Такога чега има и у члановима с., 4., е. и 1 где се још и противречи горњему правилу. г. На стр. 25. чл. 38. (1. рук. каже писац : „ ■ • • у значењу умал што не- • -тек, само- ■ • баш сад\ Нејасно стоје у тексту ове речи и наведенпм даље нримерима ни мало се не објашњавају. д. У рук. на стр. 27. чл. 55. наведене разлике требало је или означити српски или дати примере или их никако и непомињати. ђ. Ни оно на стр. 17. чл. 4. рук., где се говори о употреби шраг&И-а, није ни мало јасно казано. Ово је просто приповедачки стил, при ком се набраја више минулнх чинова. е. Треба нросто избећи онаку апстракцију, као што је она, казана о члановима на стр. 9. чл. 2. рук. Зар ип, ине, на и 1е, 1а ни у Француском ни при прево1,ењу на ср • и пе значе баш ништа ?

ж. У рукопису на стр. 12. чл. в., где се говори о прономену посесивном, имало би се шта више за Србе рећи. Тако није ништа речено о том, како ће се кад преводити на француски наше заменице сваке особе себе и свој. Овде напомињемо, да би боље било звати оваке речи детерминативима него адјективима за својину, пошто ово нису прости адјективи. з. На стр. 15. чл. 3. рук. и пре тога на више места називају се погрешно неке речи субјектима. Тако је на прилику у реченици: II ез! репш с1е Мге- • ■ с!е Шге названо субјектом, не водећи рачуна о том, шта би тада оно П значило. 9. Септемба 1885 Београд Р ВЕТ. јЗу ,ЛОВИЋ ЈК. ЈТоповик За овим је одмах прочитан реФерат исте г. г. раФерената и о другој „Француској синтакси" од непознатог писца. Тај реФерат гласи : Главном Просветном Савету Прочитали смо ,Француску синтаксу" непознатога писца (који је написао и први део „француске граматике" за гимназије), коју нам је Савет на оцену дао, и мишљења смо да се ово дело нд може примити као школска књига за гимназије. Ми мислимо овако о овом делу не због поједаних погрешака или недостатака у њему, што би се могло и уклонити, већ што смо нротиву самога плана по ком је рађено, противу основе, на којој је започето и довршено. И синтакса матерњега језика изучава се више у практици (у живом говору и читањем одабраних по језику и стилу списа). него преко граматичких правила. Ово вреди још много више за туђ језик. За то ми мислимо : да синтакса туђега језика као ручна школска књига треба да буде кратка, јасна и прегледна, те да се лако и брзо може прећи, како би што више времена за читање и иревођење остало; да је израђена по истом плану, но ком и синтакса матерњега језика, држећи, колико се може више, и ред и начин излагања, тврмине и т. д. ове сан85 '