Просветни гласник

676

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

таксе ; да је, идући тако упоредно са синтаксом матерњега језика, нзостављено у њој све, што је опште синтактично (синтактични први појмови , опште дефинидије , догична умовања, састав цедога скелета синтактичнога), све, шло је једнако. Са свим је противно овоме израђена ова синтакса непознатога иисца. Она је два пут и три пут већа од гимназијске школске синтаксе за српски језик тако, да би по њој ученицима једва остало што времсна за читање и превађање, ако би се хотело, да је сву добро изуче- Ради тога својега пространства она није ни ирегледна, а стид јој је честим параФразама већ казанога и анадизом сваке поједине реченице у ностављеном правиду развучен п помрчан, раздвајајући на дадеко једно од другога оно, што је у књизи корисно и ученику потребно. Она иије удешена према. синхакси српскога језика, него јој је сасвим други пдан и ред, и у несдагању с овом иде чак и до иојединих граматичких термина. Како је рађена на другој основи, у њој се понавља ученику све опште синтактично, све, што он већ зна, ади у таком обдику и у такој опширности, да га он није кадар познати, него га мора по ново с муком учити. Тако је оно, што се у овом рукопису говори о спнтакси ; ту се казује и објашњује и грчко порекдо ове речи, а то чини писац и на многим другим местима, као да је то задатак Француске синтаксе за срнске ученике. Тако је даље и оно : о мнсди, реченици, Фрази и периоду, о подмету, прироку и свези, о допуни и њезином гранању, о сугдасности међу речима, о саставу реченице и т. д. и врдо многе мисди , које се овде као нове износе, о иојединим деловима говора у „еинтакси појединих дедова говора". Логични део синтаксе, у који се што може бити мање удази и у синтакси матерњега језика, у овом је деду заступљен готово тодико исто, кодико и граматични. Ево само једнога примера. На дисту 5. посде дефиниције подмета, прирока и свезе додази ова дуга напомена : ,Догнчни дедови реченице одређују се појмовима које обухвата мисао реченицом казана. Подмет, као предмет суђења (дпце, о коме се или ствар, о којој се суди, мисди) представља гдавни појам у реченици. При-

рок је поЈам који се прпдева главном, и по томе споредан.' Свеза, или глагол, што везује нрирок са подметом, сачињава иосредан поЈам. Тако у реченици 8осга1;е 1'и1 8а§е главно је 8осга1;е: за§е означава својство човека којег понашање одговара начелима разума ; а однос који наш ум опажа између Сократа и тог својства. Везујући делове који сачињавају израз мисли, свеза управо довршује тај пзраз ; у њој је снага израза. — Кад се гдеда на реченицу као израз мисди, може се казати, да је у њој битно само ово двоје : аодмет и ирирок. н. нр. у реченици Б1ец ез(; ћоп битно је: 1) појам о Богу 2) нојам о доброти. Јер о исказу суда: Бог је добар, није доста, да се зна само да Бога има, јер се мора напред бити, па да се може овакав или онакав да буде. Тако је појам о пос^гојању, иди бићу битан и нераздучан део прпрока. С тога и у сасгаву реченице, као израза мисди, иодмет и прирок остају главни делови : а свеза, иди глагол, улази битно у састав прирока, У исказу мисли није пнтање о ономе што у ствари иостоји, или јесте, него управо о ономе што ностојн, или јесте, у духу онога који говори. 0 овоме је нитање у реченици, пау томеје и ирави значај свезе или глагола". Пре ове синтаксе ми смо дали свој суд о још једној Франц ^ској синтакси (нроФесора г. Живка недељковића), коју намјесавет на оцену послао. Синтакса г. Недељковића , и ако има махна, које смо ми у реФерату својем издожиди, ииак је боља, краћа, јаснија и прегледнија од ове синтаксе, те и за то не можемо ово дело нрепоручити, кад има већ за исту цел понуђена боља школска књига. 17. Септембра 1885.год. У Београду. ЈЗ ВЕТ. ЈЗ ухЛовић. ЈК. ЈП оповић. После иодуже дебате и о једном и о другом деду на основу поднетих реФерата већином од 7 противу 4 гдаса. Оддучено је : да се оба дела врате писцима, да их по примедбама г. г. реФерената поираве и да при тој понравци имају иа уму наставни програм, који је за овај предмет прописан а за тим, ако хоће, нека своја деда по ново поднесу.