Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

677

РеФерентима је за труд одређен хонорар за оба дела ио сто (100) динара свакоме. V. Проччтан је реФерат г. Дим. Јосића и г-ђице Аике Веседићеве о делу „Теорија женскога ручнога рада" које је израдила г-ђида Драга Јовановићева. Тај реФерат гдаси : Главном Просветном Савету Потнисани нрегледали смо „Теорију женскога ручнога рада," што је написала госпођица Драга Јовановићева у намери да се штамна о државном трошку, те да нослужи учитељицама женског ручног рада као ручна књига и упутство. Пре свега имамо прш;етити, да паслов не одговара садржини, јер књига не обухвата све оно, што снада у ручни женски рад, него се овде говори само о шивењу хаљина н белога рубља; о ономе, што је прописано програмом за основне ниже школе, нема ни помена, а ово — о чем госпођица пише не предаје се све ни у вишој основпој школи. Коју је школу и које учитељице имала госпођица Драга на уму при писању свога дела, не можемо да дознамо. Према овоме већ види се, да њена књига не може послужити као упутство и ручна књига учитељицама основних школа. Па и у овоме, што је написано, нашли емо: 1., да је сама ствар пзрађена махом или погрешно или непотпуно; 2., да нема никаквих сталних аравила, него се сваки час вели: ,може се овако, а могло би се и овако и т. д." Оваким „могу%ностима" не полаже се никаква основа за аравилан и самосталан рад; 3., као што је погрешно и неодређено излагање мисли о дотичним радовима, тако су исто погрешни и неодређени и сами цртежн; 4., називи су махом покварено немачки: »псец, риглвце, брусФалте и т. д." 5., дело није удешено, да наставница може радвти са целом школом у исто време. 6., не говори се ништа о материји, као што су: знаци добра квалитета обичне цене и тако даље. Услед свега овога мишљења смо, да се „Теорија женскога ручнога рада" од госпо-

ђице Драге 'овановићеве не може употребити као ручна књига и упуство за учитељице истога рада. 4. Септембра 1885 год. У Београду. Главног Дросветног Савета понизви уЗ,им. ј Јосић ' Д нка ј З есеиит-ева По смислу реФерата са 6 противу 5 гласова одлучепо је: да се дело овако како је израђено, не може примити за понуђену цељ. За заједнички реФерат одређен је одсеком хонорар од педесет (50) динара. VI Прочитан је реФерат г. Свет. Вуловића о „Делпма Доситијевим" која је издала књижара браће Јовановића у Панчеву и понудила их мипистарству иросвете за откуп. Тај реФерат гласи: Главном Просветном Савету Главни Просветни Савет послао ми је „Дела Доситијева." која је сва у осам књига издала књижара браће Јовановића у Панчеву, да кажем: да ли се ово издање може употребити за поклон добрим ученицима. ЈгГ велим „ово издање;" јер да су дела Доситијева добра и корисна лектира за омладину, то је познато и за то ме, мислим, Главни Просветни Савет и не ппта. Од прве штампане књпге Доситијеве од почетка нове српске књижевности, како обично бројимо — протекло је сто и две године; од смрти доситијеве протекло је седамдесет и четири године; и за све ово време — осим првога оригиналнога издања, осим појединих књига, одломака из разних свиса и писама- Доситијевих — сва дела Доситпјева уједно прештампана су три пут ћнрилском буквицом. Ово издање браће Јовановића је четврто издање, а треће прештампавање. Друго прештампавање је било Медаковићево, а прво — пре педесет година — Возаровићево. Прештампати верно сва досле позната и штампана дела Доситијева; уз њих истражити и издати и досле непознате нли затурене