Просветни гласник

762

ИЗВЕШТАЈП ШКОЛСКИХ НЛДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

што се у овој науци има да изучи, да савлада. Радујем се што ово мишљење иреовдађује међу наставницима, што су одушевљени једром садажином ове науке, што се старају, да је у животу свуда примене, да подсете ђаке том придиком и на какав познати им чланак из читанчице за I и II разред. Даље што се још труде, да све то доведу у неку целину ; па отуда да изведу и по коју добру поуку иди оно од чега се треба клонити и чувати. Обрађујућн је овако не само да се долази до иознавања хришћанских врлина, него се још много утиче и на моралну дечију страну и на начин љиховог међусобног живљења. По неки само још не уме, да оживи садржину, да је преради у згодну причу или најзад доведе у везу са каквом већ познатом, у коју би се могао уплести цео живот. Место тога они је обично скуче, утегну и у неке празне Форме доведу. Надати се да и они неће, да не треба а и не могу на томе остати. Док добрих путовођа не добију за то, имају и других начина да се помогну. Пословица наша вели : „човек се учи док јежив" те с тога није никаква срамота питати и тражити од спремнијих њихове радове, већ узалудно тумарати и очекивати с неба. 2. Сриски Језик. У колико се опомињем напретка из прошлих година у овом предмету, могу се сада и о њему похвално изразити. II то онако и у онолико ако не још више од казатог за науку хришћанску. И овде сам на неколико изузетних — места могао приметити ово. Није било довољне извеџбаности у говору и у исказивању у пуним реченицама онога што се питало, као ни правилног говора. У ономе нису чињене поправке ни при испиту нити су одучавани ђаци од њиховог месног говора, те су се могле чути и оваке речи: горкен, горкенаке, тамонаке, тунаке, овденак, настране или по неку узречицу : оно има и т. д. Поред тога још се у говору сувише брзало и усиљено причало и одговарало, чега данас не сме бити у гаколи. Оваке погрешке чињене су не само из Српског Језика, већ и из других предмета. Наставници треба да имају ово на уму, те да им прва брига и посао буде кад у школу уђу, да се с ђацима, својим упознаду и да

их обу.че да се умеју с њиме не само правилно разговарати већ и на питања одговарати и испричати неку причу од куће донету. На овоме се треба предходно све дотле задржати, док се не види повољан успех, па тек онда прећи на саму поуку како из овог тако и из других предмета. И при читању могла се опазити једна неправилност на неколико места у I разреду и на 1 — 3 места у старијим разредима. Читало се не на основи познавања написаних слова на слогове, речи или реченица и разумевања онога што се чита, већ више по чувењу или на памет. Ово је јасан доказ, да ни само предавање није одговарало сувременој методп. При оваком се читању ђак обично стара да погоди само прву реч у чланку па пошто њу прочита, изговори за тим више речи без икаквог реда и везе, а често по неку и таку, које ту нема, или је бар нема у истом реду и не пазећи на интерпункцију. Ако се случајно нпје знало на памет оно што се чита, онда се и ту иослужи само првим писменом у речи, па се изговори сасвим друга. У већини школа овога не само да није било, пего су још поред читанака читане и оне књиге, које су слате на дар о испитима, као : „Невен", „Српче" а највише „Радован". У свима школама опробано је читање и при испичу не само читанкама већ и са „Радованом". Овако исто стоји и са исказивањем или причањеи онога што је читано, па и са самом науком о језику. Писању је поклоњено доста пажње тако, да у томе немам шта да приметим нарочито за правилно писање. Напротив се заостало по аегде у неговању лепоте писања, као спољњег огледала човечије душе. Нема узрока и ее би требало ово да буде, нарочито приданашњим упутствима и израђеним прописима. Писање писама нашао сам само у школи бруској. Ако га је још где било у току године на испиту више нигде није било приказано. Потреба овога као и свију других писмених састава, који би били од практичне примене у животу, довољно је јасна сама по себи. Еад ђак четвртог разреда не уме својима бар по нужди најкраће писмо да на пише и да га склоии илп да прочита добијено са стране — заиста је жалост. Жалост