Просветни гласник

24

Ширина рова на једном крају мора бити 1 метар а на другом 4 метра. Место, на које се скаче, не сме бити тврдо, него га треба неском добро насути. Испрва се скаче из места на ужем крају рова. Став ђака исти је као и за скакање у вис. Руке морају бити слободне; оне лотпомажу заљуливање тела. Ђак се ногама одбија и нрескаче ров начином као и узицу , само што не скаче у вис већ У даљину. Скакањем из места прескаче се ров широк од 2—2'5 метра. Веће ширине ваља из трке прескакати. Прескакапе из трке почиње се на ужем делу рова, и ђак стане од нрилике на 2—2*5 метра. Спрам тог места ђак се удаљи на 5— 7 корачаји на се онда затрчи. Затрчавање и скок бива са свим онако, као и кад се нрескаче ПБр. 5076

узица. Кораци при затрчавању не смеју бити велики; при скоку на земљу ђак се дочекује на стопала обе ноге; пете држи састављене, а у коленима се савије, па их шири у 'страну. Доцније поступно прескачу се веће ширине рова, но уједно увећава се и даљина затрчавања на 10 до 15 корачаји. При ирескакању ширих ровова, дакле ири врло великом скоку, ћак се дочекује на земљу, најпре на петама обе ноге које су састављене, а после овог скока долази одмах мали одскок при коме се дочекује на стонала, а за тим учини неколико мањих корачаји. Све ово потребно је, да се велика замајна снага скока иостунно стиша. Извеџбани ђак треба да скаче из трке једновремено и у вис и у даљину.

29. Маја 1885 год. У Београду.

Издало

министарство просввте и црнвених послова.