Просветни гласник

776

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ ПАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОДАМА

рад, а тргошна н пискарање гдавеији посао ; или, на послетву мдађе учитељице, којнма је каћиперство и удадба била главнија него шкода, читање и своје лично усавршавање. III Школске књпжнице Школске књижнице су у овим окрузима јадне и жалосне. И томје бидо у школн по која књига," то је услед ратова пропало. У већини школа нема ни по 10—12 књи г а, а у једној школи није било ни једне, па ни наставног програма. У мозговској и књажевачкој шкодинашао сам најуређеније књижнице. По моме мишљењу нема згоднијег начина да свака школа дође до извесног броја књига потребних за школу него што је тај.даминистарство просвете састави списак свих књига потребних за школу па да се тај снисак пошље подицији, а она да заповеди одборима, да по њему набаве све књиге. Доцније тај списак да стоји код месне подицијске власти, па чим се која нова књига нрепоручи за школу, да је власт заведе у свој списак и одмах заповедп одборима да исгу књигу набаве. Овај начпн дао би довољно гаранције и за чување н за набављање школских књига; јер би полицијска власт могда у свако доба да контролише и учитеље и одборе. А овако долазе књиге за школе обично преко среске канцеларије па или иропадну још ту иди какав сељак уз пут упропасти иди их најпосле учитељ присаједини својој књижници : јер нпко није дао потпис да је исту примио. Сећам се да су слике: Ђуре Јакшића и Даничића нослане из министарства свима школама а ја сам их нашао само у 4 — 5 шкода. Уређење школских књижница зависп у многоме и од месних поткњижара. Овде ми је згодно, да поменем то, да је једна поткњижара у овим окрузима рђаво вршила своју дужност према школи, и због тога су деца у неким школама писада ирописе на немононоднсаној артији, а тако нсто због њене неуредности неке шкоде су добиле читанчицу за први разред тек у почетку месеца Јула. IV Учпла. Сви нерадни и невешти наставници обично се туже да немају ових или оних учида и за-

помажу да без њих не може ништа учинити. На нрогив вредан и вешг наставннк сам себи прибави сна средства за сваки предмет. У прегледаним школама само у три школе није било мегарских мера и у једној мапе краљевипе Србије. Осталих средстава, за које зна данашња настава, има свих, сем рачунаљке за разломке. V Одборн, њнхов рад и школска администрацнја 1. Саста-нци. Од како су установљени одбори има се већа гаранција и за спољашње н уцутрашње уређење школе. Одбори су већином свуда копституисанн , а само сам на једну школу наишао, где одбор није држао ни један састанак. У опште узев одбори нпсу држали довољан број састанака према закону и остадим наређењима. 2. Уиис ђака. Према закону одбор је дужан да преда учитељу првог разреда ђаке по списку, а не го сиисак. У многим школама је ово одбор вртио неправилно; он је само предао учитељу списак и неводећи рачуна да ди се та деца налазе у школској општини. И учитељ је из тога списка завео све ђаке у протокол уписни, па иосле кад их затражи, а општински суд му издаје уверење, да се то и то дете не налази у месту. Ово сам ириметио скоро ,у свима варошима и варошицама, у којима сам прегледао. школе. Ради увере шаљем господину министру на увиђај један такав рад једног одбора. 3. Еазне. Од кад је законом наређено да одбор изриче казне, многи одбори јако греше у изрицању исте, а највише у томе, што само изреку казну, а не воде рачуна, да ли се та казна на време саопштава ономе коме треба и да ли се казне извршују. Отуда и долази то да се један родитељ казни са 50 или 100 дин. за неколико месеци. Моје је коренито убеђење да се ово највише догађа из преднаведеног узрока. Јер зацело ни један ђачки родитељ није толико толерантан према казни, па да чека, да се она попне на 100 динара, већ скоро сваки хоће још на првој казпи од 1—3 динара да тражи дека; па с тога обично доводи дете у школу одмах носле нрве казне. Кад се погдеда на суму изречене новчане казне, онда изгледа да од-