Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

779

задобије што год више може злата. Својим понашањем према њима задобио их је тако, да су му они своје злато врло радо давали. Једном кад је он као обично жељно распитивао за злато, рече му један млади кацига: „Шта хоћете ви са тим некорисним беспослицама ! Ако сте тога тако јако жељни, онда треба да идете у ону земљу која лежи тамо преко океана, шест дана хода одавде." Каква вест! Он је мислио Перу, а други океан шест дана хода с оне стране, беше јужно море, које је Колумб увек помињао. Балба посла новог посланика на Хипшањолу, да јави за ово откриће, а намеснику посла велике поклоне, да би га за себе задобио. Одмах је отуда добио нове војнике, који су приспели да тамо иду надајући се великом богатству. Они нису ии мислили на муке и невоље са којима је био скопчан пролазак кроз непроходне дивљачи, кроз шуме, блата и планине. Сто деветнаест дрских особењака кренуше се на пут, да за шпанског краља освоје земљу, у којој су биле насељенб дивље народности. Валба је био врло даровит човек и умео је да задобиЈе дивљачке старешине (кациге) за себе. Он им се ноказивао пријатељ и више од хиљаду Индијанаца пошли су с њим добровољно, да преносе Шпанцииа пртљаг. Топле и влажне низине у овом јако нездравом пределу Америке, широке реке, густе шуме, уз то још змије и друге животиње, оскудица у свежој води и здравој храни, све је ово чинило пут тежим, него што га је икад ко год предузео. Балбини еу другови мумлали против таког пута, но он их је умео утишати тиме, што је и он трпео све што и његови војници. Кад је требало да се прелази какво блато или да се прокрчи прт кроз какав дивљи шибљак, увек је он био први. Никад његово ведро лице није помутио ни један знак срдње.

Међу тим место шест дана било је протекло 25 дана и још се не нађе никакав океан. Природно! По неки дан при свем напрезању једва се могло прећи по два сахата даљине. На послетку дођоше на један велики брег. Ту казаше Индијанци да ће видети океан, чим се на брдо поннуОво је морао најпре видети одушевљени Балба. Он остави своје људе доле, а сам се попе горе. И гле! ту лежаше широко светско море пред његовим очима и ваљаше своје тамне таласе из невидљиве даљине од крајњег хоризонта. Он рашири руке, паде на колена и благодарио је Богу, што га је овде довео. Његови сапутници нису -се могли дуже уздржати, већ нојурише на брег и придружише се молитви и осећањима свога вође, По том Балба сиђе на обалу и са мачем и шлемом загази до прсију у море и заузе ово светско море за краља шпанског. Ово је био онај део јужнога мора, који источно од Панаме лежи. Балба му надену име море светог Михаила, које и сад носи. И овде је Балба умео задобити овојим нонашањем Индијанце. Они му донеше довољно хране, а кациге му донеше на поклон бисера и злата. Овуда се потврђивало казивање о богатој западној земљи, која лежи на југу. Али говорило се и о томе како тамо влада некакав силан краљ. Ово намора Балбу да се врати натраг и да најпре добије још војске. И тако у почетку 1514. године дође он у своју насеобину св. Марију са великом славом и још већим богатством. Одавде посла он краљу Фердинанду поклон у злату, какав он још није из своје нове земље добио. Краља је молио да му да намесништво у новој земљи и да му пошље још војске. Може се мислити како се краљ радовао. Али краљ је увек о томе мислио, да једнога тако срећног и ваљаног човека не треба сувише поди98 *