Просветни гласник
787
шина умрлих Мексиканаца и тровале ваздух. Из далека зежља је изгледала као чојом иокривена од грдног броја орлушина, које еу се на тим местима скупљале. Свака нобуна, којом су се Инђијанци нокушали ослободити кажњена је најетрожије. У једној јединој области било је 60 кацика и 400 благородника спаљено, а њихове жене и деца наморани су да гледају ово лаклено дело. Вбог неке мале сумње обешен је благородни Гватемозгт, а с њим и верне кациге од Тацеука и Табука, који еу Кортецу помогли освојити Мексику. Међу тим Кортецу није остављено да сам уреди освојену земљу. Њему је из Шпаније била послата једна комисија, али се овај изванредни човек није могао с њоме сложити. Тужбе и пањкања појавише се опет у двору, те с тога отправише новога посланика, пред кога је намесник морао изаћи. Кортец је радије пристао да изађе пред краља, него да се подвргне срамном
испиту у земљи, коју је он сам освојио. Године 1528. јави се он у Шпанији у свој СЈајности, која је доликовала његовом достојанству, а. у пратњи његовој беше више мексиканских благородника. Карло га прими са почастима и сувише му указа поштовања. Али ипак не смеде га пустити као неограничена господара. Он састави нарочиту владу за Мексику, а Кортецу повери само војску и бригу за даља оевајања. Вловољан врати се Кортец натраг и умири се новим освојењима. После тешких трудова откри он 1536. године Калифорнију. Године 1540. оде он опет у Шпанију, али тамо нађе на двору све предругојачено. Краљ ФилиП није хтео ништа да зна о његовим заслугама. Љубимци дворски и министри заваравали су га празним обећањима. И тако умре он као и Колумб у тузи и бризи, и озлојеђен на неблагодарноет свога господара. Вио је стар 62 године. (Наставиће се)
УЧИТЕЉСКИ ИСПИТИ УЧЕНИЦА ВИШЕ ЖЕНСКЕ ШК0/1Е У БЕОГРАДУ од 1879-80. до 1884-85. године
(Свршетак)
Велики ироценат слабих и рђавих оцена иа писменом испиту доказ је, да је већина ученица изнеда из школе недовољно знање Српског језика, и ако се исти у Вишој женској школи предаје кроз све разреде. Општи резултат бележака свпју ученица износи у опште 3 - 5; посебице на испиту писменом 2 - 7 и 4 на усменом испиту. Из аедагогике добило је на испиту
оцкну: одличну • • врло добру добру • • • слабу • • • Свега • •
пнсменом усменом
9 6 12 4 31
11 9 11 31
11 9 11 31
Од сто ученица добило је иа испиту
оцену: 5 или 4 3 • • 2 • • •
писменом усменом
48-39 38-71 12-90
64-52 35-48
64-62 35-48
Оншти резултат уепеха из недагогике био је врло добар. Резултат свију бележака из писменога нспита изнео је 3*6, а из усменог 4. Из рачуна добило је на испиту
оцену: одличну • • врло добру добру • • • слабу • • • рђаву • • • Свега • •
писменом усменом
10 6 8 5 2 31
13 6 10 2 31
11 9 9 2 31
Од сто ученица добило је на испиту 99