Просветни гласник

ЕЕЛЕШКЕ О ПРОСИЕТН И ШКОЛАМА

по 5 3 свеске. — Школске баште сс умиожавају, а обраћа им се највећа пажн.а и од страие владе и од стране иојединих пољопривредних дружпна.

Статистика аустријске наставе. Вадимо нз прве свеске Статисгпке аустријске наставе, коју је издала д. к. статнстичка централна комисија у Бечуј аа годнну 1882 — 3, ове врло занимл>нве податке : Промеие у вишим иросветннм заводима су врло ретке. Годнна 188 3 чини изузстак; те годино се обогатила аустрпјска нросвота са једним унивсрситетоМ, а то ј@ чешкнм университетом у Прагу, за којим су ЧесН Тако дуго телшлп, и тако се дуго борили. — Број гимнМзија увећао сс за 2 ; Фраицнсканска гнмназија у Бонену, н прнватна чсшка гпмназнја у Кремзиру постале су др;кавпе тмназнје, — Број трговачких школа увећао се з. 7, а број занатлијских школа за 62. — Број јавних основних народних школа увећао се за 156; у Истрији п Далммцнјп ппје прпнов.вена нп једна школа. Број једпоразредних осн. нар. школа 1 ) смањио се за 70; а увсћао се број дворазрсдннх за 51, троразредннх такође за 51, четвороразредппх за 41, петоразреднпх за 56, и тесторазредних за 22. Увећање у впшеразреднпм осповипм народним школама догодило сс само у дољој Аустрији, Чешкој, Моравској; остале су областн увећале само број једноразредних школа. У дон.ој Ауотрији износе јсдпоразредне основне народнс школе само 37,8°/ 0 , у Галицпји на против 8 5*2°/ 0 , у Буковпин 82°/ 0 , у Тпролу 7 3°/ 0 и т. д. Нових школа је отворено: чешкнх 56, пол.ских 48, немачких 23, рутепских 15, словепачких 9, пталијанскнх 8, и румуиских 7. — Број основних грађанских школа увећао се за 5. — Број учитвља у грађ. и нар. оси. школама увећао се за 1 4 53; од овог броја отпада на саму чешку 54 5. — Број штудсната на университетима увећао се за 901. Иовн Чешки универистет прнвукао је иа себе велнкн број слушалана не само са немачког универснтста у Прагу, но и са другнх вншпх завода, као ннр. са велнких школа у Лембергу и Черновпци. Целокупан број штуденага иа свих 8 уииверситета аусгријских нзноспо јс 10.667. — Број слушалаца на 6 техничких великих школа износпо је у 1882 годииа 2641; а у годпни 1 883 само 2578. У пнлшњерским школама је овај ман.ак у слушаоцнма најпрпмегпијн. — Број слушалаца па теолошким заводима новсћао се за 14 9. — Па средњим школама новисио сс број учеинка, у гимназијама и реалкама скупа, од 6 5.876 па 67,1 29. У гимназије прпдолазе све вишс ученнци, којп не прннадају пемачкој пародностн; у

1 ) Једноразродно осиовне народно шко ч: су онс, које пмају само једнога учитеља. Оне су двојаке: неиодсљене, где учцтељ у исто време има све класе, чешће свих 8 иласа, као у пас, што сеоски учителн имају по четирн разј еда; и аодељене, које се могу назвати и полудпевие, јор пре подне долазе у школу једне, а иосле подне друге класе, и само једном илн два пута неделшо све класе заједно. А има пх и таквих, у које се деца узнмају у школу само сваке осме године.

реалкама папропш унећање је само у ученицима немачке народиости. — Знатно се сман.по број слушалаца на заводима за учитеље и учитељице, н то, у заводима за учитеље за 77 5, а у зазод. за учптељице за 122. — Папротпв број ученика на злнатлијским школама показује врло зиатан прпраштај ; од 31.754 попео се па 36.1 54. Број ученнка иа 15.9 4 4 јавппх осн. грађ. и иарод. школа. поотао је за 5 1.629 већи,итоод 2,506.1 18 попело се на 2.557.747. — У свим осп, грађ. и нар. школама раднло јс те годнне 52.314 учитељских снага: на једног учитеља долазпло јс нросском по 48-90 учеппка.

Велике школе у Аустрији. Бечки џнивсрситет броји у овој — 188 5-6. — школској годпип 5157 слуш.лаца, којп су по Факултетпма овако поЈељенп: теолошки Факултет пма 20 4 редовпа н 2 4 ванрсдна слушаоца , — правннчки Факултет пма 1 548 редовинх и 234 вапредна, фнлософски Факултет 397 редовннх и 3 43 ванредна — медицински Факултег 219 1 редовнпх и 2 16 ваиредннх слушалаца. Премд овнм бројевнма похођен.е правиичког Факултета у иеколнко је смашено, а медпцпнског п фнлософског зпатно повећано. техничк а велика школа у Бечу показује опе године прилпчан мањак, кад сс упореде 844 слушаоца ове према 9 39 елушалаца прошасто годнне. — Што се гиче осгалих велнких школа, имамо: на чешком университету у Прагу 1 9 52, иа немачком уииверс. у Прагу 1517. — на чешкој Техничкој вел. школп у Прагу 39 1 н на немачкој 253 слушаоца. — У Грацу има унивирситет 1175, техпичка всл. школа 184, — у Јвову (Лспбергу) уииверситет 100 5, техничка всл. школа 178 слушалаца; — упиверситет у Инсбруку пма 797, у Кракови 102 5, — у Черновићу 263 — и тех[ ипчка вел. школа у Брину 142 слушаоца. Свн унпверситетп у Лустрнјп пмају овога семестра 12.891, а све технпчке всл. школе 1972 слушаоца. Похођење текничкпх великих школа изгледа према овом броју да непрестано оиада. — Велнка Школа за земљорадњу пма овс годппе 306 слушалаца и то: 156 ратара, 130 шумара и 2 0 културних технпчара ; п нохођење овога завода знатно је опало нрема прошлим годииама, јср је ланп у њој бн .10 340, а прекланп чак 432 слушаоца.

Хонорари дисцима у старо доба бшп су врло скрошш. Велнки, знаменптн, марл.пвп п теме.нно учепп ШуЈтФлајш, овај књижсвпп џин сеседамнаестога века, бпо је подвезао са својп.м нздавачсм Цергером у Вптеибергу уговор, по ко.ме ће му за све што оп буде иаписао, пздавач плаћатн два талира од штамцана табака; алн ноловину плаћа књпгама. П.ри погппсу овог уговора 30. Марту 1 674. год. Вергер јс дао учспомс Шурцфлајшу 2 0 талира напред : то сс сматрало као нрава мплост.

Издање и штампа краљевско-српске државне штампарије

Одговорни уредник Живојин П. СимиЂ