Просветни гласник

50 ЗАПИСНИК гллвног

признатих Француских граматика, него их кроји и удешава по урнеку „гимнааијске школске спнтаксе за Српски Језик", противно природи Француског Језика и начедима науке о том језику; 4. Који не дели онште синтактичне законе од посебиих, па без резерве ирихвата и „препоручује" учебник у ком се начела опште и специјалне сиптаксе не одређују научно, нити излажу систематично, него се једна с другим укрштају, па у мешовитим одломцима, без прегледа целине, истичу; а противи се учебнику у коме се општи н посебни синтактпчнп закопи излажу у цриродном реду и научној целоставности; 5. У ком се оставља без исправке и опомене погрешка у коју љиме препоручени учебник пада: кад у ред језика који имају падежа, увршћује и Француски, ко .јп нема падежа, па онда каже, да има „верба који код Фравцуза захтевају други или трећи падеж, а код нас не захтевају те падеже", или „верба са двогубим изузетком и датпвом" ! У науци је одавно констатовано, како у Франдуском нема опих мена у завршетку речп, којима се падежи представљају ; на какав заплет, каква забуна мора се произвести у појмовима ученика о својствима Фрацуског језика, и односима у којима речи и њпховп облици у Француском сачпњавају реченице кад им се Француски означава као језик који има падежа, па се тако неверно означен пореди са српским. који у истини има падежа ! У историји школске књижевностн и граматичке наставе постаје мпшљење госноде реФерената тим чудније. што се њиме подупире и препоручује баш онај систем учења француског језика, о ком се на делу осведочило да не води правим успесима. Јест, систем за који се господа реФеренти заузимају већ је огледан у вишим разредима београдске гпмиазије; а Гл. Просветном Савету биће нознати и пракгични резултати учења по том систему. Па кад се јавно зна, да тај систем у истини не доноси резултате који би га оправдали, онда за што би се и даље у нашпм школама одржавао ? ! VI Поштујући одлуку Главног Просветног Савете писац је наново нрегледао свој руко-

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

иис, па гдегод је нашао , да се што може краће казати, он је ово учпнио, тако да одељак о оагитој сантакси цео не износи више од 12 рукописеих листова. Па и у ових дванајест листова излагање начела, кад ба се ујединило, не би изнело више од четири листа; а све остало заузели би примери и иоређења, којима се расветљује прнмена начела на живи говор , и разлике које деле француски језик од српског. У изради свог дела иисац је имао пред очима само потребе школе, која тако одавно чека за учебником Француске синтаксе. Ка* што таквог учебника на српском још иема, за школу и науку био би само добитак, кад би се обе књиге о Француској синтакси које су поднете на преглед, могле нримити и штампати. Имајући обе те књиге ни расположају, школа би се могла користити сваком, у чему се и колико се којом користити може. Школа се само по невољи ограничава на једну књигу; а нравило је, и боље је, да их се више, има на избору. За оцену учебника Француске синтаксе нужно је дубље нспитивање закона и духа Француског језика. У такво исиитивање уводи се нарочито п иисањем на том језику. Према томе, ако разјашњење које је иисац имао част дати овде о свом делу, не би било довољно за оцену истог дела , онда би се и писцу, који је своју књигу годинама писао а пре ове књиге нанисао за наше школе и друге теоријско-нрактичке учебнике, и школе, који се у учебнику Француске синтаксе нуждава, учинила нравда, кад би се поменуто дело предало на преглед и оцену и којем од оних зналаца Француског језика, за које се зна, да и сами пишу на Француском , па да на. делу изучавају законе тог језика , те су у стању, да из самих тих закона изведу критериум за оцену учебника Француске синтаксе. Ппсац је уверен, да ће Главнл Нросветни Савет, у питању о оцени тог учебника, учпнити што је- дужан да учпни у интересу истпне, науке и нравде, па и правог успеха и нанретка у школској настави. У том уверењу он наново подноси своје дело о Француској синтакси Главном Просветном Савету. 9. Децембра 1885. год. ЈЗИ .АДИМ.ИР ј Ј ОВАНОВИ-Б