Просветни гласник

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

49

списа, и олакшавала разумевање њихово. Јер уз начела и правпла данашњег говора и конструкције, она излаже, као што је налред номенуто, и облике и обрасце који су се измењали у историји језика, па потстиче ученике, да сами критички испитују а оцењују шта у списима, које проучавају, одговара данашњем обичају говора, а шта је већ изишло из обичаја. Сем тога опа небројенам цнтатима и примерпма из радова француске академије наука и нојединих познатијих Француских нисаца, као што су: Моп1аГдпе, М&1ћегђе, СогпеШе, 1*а Гоп1ате, МоИеге, Воззие!, ПесћГег, ВоИеаи, Васте, Вгиуеге, Кепе1оп, МазаИоп, Моп1еадихеи, УоИагге, Ј. Ј. Коизаеаи, ВијЈоп, Веаитагс1га18, Ска1еаи1 >Г1ап<1, 1,атагНпе, УШог Нидо, Ватеппаич, е1с. буди у ученицима пажњу на те радове и на њнхову вредност у реду књижевпих пзвора језика. Одређивање размера француској синтакси но мерп гимназијске школске синтаксе за Сриски Језик не бп одговарало ни природи сгвари. Учебник матерњег језика може да 5уде тпм краћи што ученици свој народни језик не почињу да уче тек у школи, него долазе у школу са нрактичним знањем истога. Знајући га практично, они инстинктивно прпмењују граматичка правила на живи говор, те и учитељ може више да их упућује на сами тај говор. Напротив, у изучавању страних језика ученици су, нарочито у нас, упућени поглавито на школску наставу, којој је тајна успеха у добрим књигама и добрим учител>има. Учебпици за стране језике треба у нас да буду тим потиунијп преглед научне целине, што они морају да надокнађују ученпцима у многоме и оне изворе, које они за матерњи језик налазе у живом говору и пре школе и ван школе. Већ и из овог разлога учебник Француске синтаксе мора да буде већн од учебника српске синтаксе. Погледа ли се и на разлике коЈе природу, дух и ступањ развптка Француског Језпка деле од природе, д)ха н ступња развитка Српског Језика, онда постаје још н јаснпје, како раз мере Француској синтаксп не могу да иду на једнако са размерама „гимназијске школске синтаксе за Српски Језик." Нека Главни Просветнп Савет изволи сврнути пажњу и на учебнике страних језика,

па ће видети, да н. пр. учебник Немачког Језика који је израдио за наше школе господин Стсван Д. ПоаовиК, ако није опширнији и већи, зацело ннје мањи од ппшчевог учебника за Француски Језик. Скресивањем учебника страних језика на неколпка правила и неколике Формуле, намеће се учитељима тих језика потреба, да честим и досаднпм диктирањем попуњавају што учебницима не достаје. И тако ти учебнпци у место да уштеђују време, нраве дангубице, поред којих једва да „остаје времена за читање и превођење." Госнода реФеренти нримећавају најносле да је у пишчевом делу „етил честим параФразама већ казаног и анализама сваке ноједине реченнцв развучен и помрачен. раздвајају^и на далеко једно од другог оно, што јеу књизи корисно и ученику потребно." Ово овако, као и све остало, господа реФеренти тврде само од ока. Али кад се ствар дубље исиита. увернће се, да у пишчевом делу нема „парафраза и анализа којима бп се стил развлачио и помрачавао", но има етпмолошких и псторијских разјашњења, која далеко од тога да „раздвајају на далеко једно од другога оно што је у књизи корисно и ученику потребно", само олакшавају разложно и свесно изучавање Француског Језика. Па онда, нишчев учебник Француске синтаксе тпм је јаснији и прегледнпјп, што је у њему главни текст одељен од коментара, па би се овај за разлику од оног п ситнпјим словима штампао као што је то и напред поменуто. V Свакојако је јасно да пред истином и науком не може опстати реФерат: 1. У коме се суд о Француској синтакси изриче без обзира на законе и сувремени развитак Француског Језнка; 2. којп безусловно тврди, да Француску синтаксу треба изучавати „више у практици него преко граматичких правила*, а преноручује учебник који учење те синтаксе оснива попавито на граматичким правилима; 3. који у Француској синтакси не гледа науку о законима Француског Језика, па јој и „основу, план и састав целог скелета" не изводи из самих тих закона, нити их излаже по обрасцима Француске академије наука и 7