Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

(Цезар нобеди Помпеја). У реду као што су изложене реч Сбваг служи овде као подмет, а реч Ротрее као допуна гдагоду патдиИ. Ако би се овај ред речи променио, на би се рекло: Рот-р&е ш 1пдиИ Се8аг, онда би ово значило: Помпеј победи Цезара, дакде противно ономе што значп реченица: Сбваг кагпдиИ Ротрбе, ма да у обе те реченице речи и вихови облици остају псговетии. Напротив у српском речи: Цезар аобеди Помиеја, могу да се ређају на разпе начине, да мењају места у реченици, а да се тиме не измени смисао овој, као: 1. Цесар нобеди Помпеја. 2. Помпеја победи Цезар. 3. Победи Цезар Помнеја. 4. Цезар Помиеја победи. 5. Победи Номпеја Цезар. б. Помпеја Цезар победи. Ако би се сад, доследно мишљењу господе реФерената, издагање и разлагање закона независности, или допуне, изоставило у француској синтакси, под изговором да се то „зна већ" из „гимназијске школске синтаксе за Сјжски Језик", онда би учепици остали у самој забдуди о аримени начели зависности или доауне, него и о аримени начела конструкције у Фрамцуском.

Господа реФеренти напомињу да учебник спнтаксе треба да буде кратак, 'јасан и арегледан. Потреба ова одавно је позната, али је питање у којим размерама наука о језику аостаје кратка, јасна и арегледна; а на ово питање господа реФеренти п не обзиру се. Краткоћа, јасност и прегдедност учебпика за науку о језику цене се са ногдедом и на методичку аостуаност у излагању те науке. Што је за оне који тек почињу учити француски кратко, јасно и нрегледио, то постаје само новршпо, непотпупо и педовољно за оне, који су већ уведени у праву граматику, па допгли до синтаксе. Овима, да би научили Француски како треба, нуждан је прегдедан издог научпе целине. Просто ређање деФиниција, нравила, изузетака или граматичких појединости, у одломцима пе води !:равом знању језика. Тек расветљавањем Факата у логичном данцу језика и посдедица | поставља се ученик у стање да и сам исним ује н пореди та Факта; да ирониче тешкоће јсзика и уверава се о раздогу начела и пра-

вила. По овоме, краткост, јасност и арегледност учебника за француску синтаксу могу да се аојме само у размерама које доауштају да се начела, аравила а изузетци у цело изложе; на у тим размерама и писац је тежио да своје дело што краће, јасније и ирегледније наппше. Без прегдеда научне целине учебник синтаксе не би представљао краткост, јаспост и прегдедност, него једностраност, магдовитост и полутанство. Некоректност и неправичност гисподе реФерената у оценп учебника Француске синтаксе осведочава се и тиме, што опи означавају као „кратак, јасаи и ирегледан" опај учебник, у коме су општа и посебна начеда укрштена, па без прегледа целине расута; о коме, даље, они сами кажу: да не излаже сва правила и све изузетке, да не нреводи коректно Француске термине и примере, да му ни деФиниције нису нрецизне и категоричне, и у ком се, најпосле, скоро у свакој врсти понавља по који од израза: „субјекг", „супстантив", „прономен", „адјектив", „предпкат", ,верб", „комплементи", „атрибутна реченица", „комплементи реченице", „пунктуација", и т. д. ~ а паиротив одричу „краткост, јаеност и ирегдедност" учебнику у коме се синтакшчна начела и правпла излалЈу у цело и у ириродном реду, и у коме не може да се докаже ни једна од махана какве се у оном првом надазе. Дотакнув се неких од етнолошких и исто ријских разјашњења у ипшчевој књизи, госнода референти кажу, да би „ко овој књизи ученицима јсдва остало времена за читање и аревађање, ако би се хотело да је сву изуче." Поменута књига одређена је за зрелије учепике, учгнике VI и VII разреда гимназаје. Она је израђена но иидуктивном и дедуктивном методу, па, наравно, пије за магиинално учење, те да би се и коментари у њој од речн до речи учиди, него нредставља ареглед научне целине, арсглед у коме се излаже све што треба, да би се учсници самосталним исаитивапем и радом усаособили, да знање Француског Језика црау из самцх извора његових. Као такав иреглед књига та не само да не би одузимала ни мало од оног времена, које се иште за изучавање „одабраних но језику и стилу списа", него би још и сама уводила у ироучавање таквих