Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВПОГ

стима и одомцима, што само надри-знаау воде. Да би се овој махапи доскочило, сувремена граматичка настава тежи, да учебници за стране језике, као и за матерњн, обухвате у цело закоие , начела и правила говора. Отуд н. нр. у данашњим колежима и лицејима у Француској учебници класичних н нових језика (грчког, латинског, инглеског, немачког и др.) издажу напоредо п општу и специјалну синтаксу за свакн тај језик, противно оном мишљењу које господа реФеренти заступају. (в. Р1ап (ГИиЛеа е1 ■ргодгаттев Ле Гепаегдпетеп^ весопЛахге Лазвг^ие (1ап& 1ез 1исбеа еХ соИ&дез, РаНз. 1882), Поменуто мишљење господе реФерената супроћава се и самоме појму о ономе, шго се назива „опште синтактичио". У томе што се назива „опште сиитактично", треба разликовати начело од иримене. Начело може да буде у разних језика истоветно, али иримена се разликује као и арирода народног духа. У изучавању разних језика валшо је да се зна а: како се у коме истоветна начела иримењују; како ли се, према разликама у иримени, иредетављају у говору односи међу иојмовима и речима. Отуд је и за „основу, план, деФиниције, умовања и састав целог скелета" науке о сграним језицима меродавна ирирода тих језика и њнхова рођена структура, а не „гимназијски школски учебник за Српски језик". III У ирогрешној претпоставци, да Фрацуску синтакеу треба удешавати према српско .ј, господа реФеренти тврде, даље, да се у иишчевом делу „ионавља ученику све оиште синтактично, све што он веп зна, или у таквом облику и у таквој оигиирности, да он није кадар иознати, него га мора с муком учити". Еао што је и напред иоменуто, у овоме гито се назква „оигите синтактично" једнакост, или оигитост, остаје само у начелу, али у иримени влада неједнакост, или особеност. По овоме и у Фрапцуској синтакси, кад се излажу општа начела, природно се „понавља ученику" по нешто што он из срнске синтаксе, „већ зна"; а у нримени тих начела природно му се истиче као „ново" све што дели сво.јства и дух Фанцуског језика од својстава и духа срнског језика. Овакве новости

долазе тим чешће , што се више природа Фрацуског језика и ступањ његовог развитка разликују од природе и ступња развитка српског језика. Ко неће да води рачуна о свему томе, тај наравно неће видети разлике ни у примени начела, те неће бити „кадар познати" оно што је у Фраицуском, по самој природи језика, друкчије, него што је у српском, па ће- налазити, да се то „морас муком учити". Но ко разликује начела од иримене, па гледа и на ступње развитка у разних језика , тај унапред зна, да у Француској спнтакси, и у ономе што је у оба језика једнако, или"сличео, и онога што је у њих различно , моћи без „муке" да појмп што му у Фрацуском долази као „ново". Према овоме, и писац, у ономе што је „опште синтактачно", наномиње иачела само у свези са њиховом применом , колико је то нужно за изучавање Француског језпка. У том смислу говорп се ту и о реченици, Фразп и периоду; о подмету, прироку и свези; о допуни и њеном гранању; о слагању речи, саставу реченице, и т. д. Све ово напомање се изречно и у „паставном програму пз Француског језика за наше гимназије". А и откуд да би ученици могли да науче н. пр. анализу и састављање француских реченица из онога, што се као „опште синтактпчно" 1;аже у „синтакси за сриски језик" ? Ц Да се види, како позивање на „ срисну синтаксу" за пзучавање францчског језика не вреди, досга је сетити се и самих закона зависности, или доиуне (1 огз Ае с1&репАапсе ои с1е сотр16теп1 ј, који прииадају ономе, што је „опште синтактично". Односи зависности» или допуне, означавају се у српском, као што је познато одређеним иадежима , а у Француском , којп нема падежа , местом иодмета и зависне речи (именице или замелице) у реченнци. Отуд се српски н у конструкцији разлпкује од Француског. У српском, т. ј., као што се односи завпсности распознају по надежима, а ови но завршетку, или граматичком облику речи, ред речи је слободнији него у Француском, где се односи зависаости распозиају само по месту подмета и зависне речи, те су речи везане за одређена места. Ради нримера да сиоменемо, како у Француском може да се каж& само овим редом ова реченнца: Севаг ^агпдиИ Ротрбе