Просветни гласник

извештаји школских надзориикл о основним школама 5 5

другом округу — ја сам дошао до убеђења: да паша основна настава, покрај свекодике пажње која се — данас више него икад досад — покдања нашој основној школн у корист њенога бољитка и покрај свеколиког напрезања појединих бољих насгавника за повољнији успех. још није достигла ону впсину на којој треба да је. Међу тим оиет не може се рећи, ни да она стоји на онако ниском степену, па коме је још до пре кратког времена била. Према ово.ме Факт је дакле, да је наша основна настава коракнуланапред. Не може се само тврдпти да она напредује брзо, али се може казати да јој је напредовање радионално, пошто се — у колико сам се насигурно могао да уверим — са хоризонта наше основне наставе готово сасвим уклонио механизам који је кроз толико годипа владао у свима школама, и пошто се постуино све више и више уклањају и остале многобројне препреке, које су тако много сметале нашој основној школи. За све пак ово, на ирвоме месту, има да се благодари заузимљивости наше највише школске власти, која је с највећом вољом прегла, да у корену утамани свако зло, које је сметало, као и опа која још смећу правилном развијању и напредовању иаше основне наставе, а но овоме оној вољи и наирезању већине данашњих нашпх учитеља који су схватили свој задатак и својски га врше. Што пак, покрај свега наведенога, наша основиа настава не напредује још брже п у ономе обиму, као што се с правом има в да захтева, узрок су још друге разне препоне, које у пркос свију жртава што их држава приноси на олтар школе, и у пркос свију напрезања наших бољих наставника, упорно сметају нравилном и посиешном њеном развијању. Ове су препоне многобројне и разноврсне и о њима има много да се говори. Ја' сам све те препопе у колико сам могао да их опазам, прибележио, и иотрудићу се да их — мало ниже сваку на своме месту — у истпни представим онако као што сам их ја опазио и прибележио. Излажући и достављајући госиодипу министру све ове препоне — олакве какве су — ја ћу се радоватп, ако тиме, колпко толико припомогнем да се она зла и сметње које нашу основиу наставу подгризају као дрв кору у дрвета, уклоне с пута, како би

тиме и наша настава пошла спгурно оним путем којим ће моћи да се у истини правилно и темељно развнја, е да би се, на тај начи г одговорило свима опим очекивањима која се од ње с правом у данашње време имају да траже. Пошто сам већ у ирилогу И), који сам раније послао господипу министру просвете, казао коко су иоједини наставници предавали поједине предмете у поједпним разредима, то ми остаје сада да кажем, како је у оиште сваки наставни предмет нредаван у школака, које сам ове годипе прегледао. 1. Паука ХригиКанска предавана је с малим изузетком — темељно и разборито, а усљед тога је и успех, који је се у овоме предмету постагао, у свакоме погледу иовољнији ио што је успех у осталим предметима. Овоме су доиринели: леио распоређени материјал овога иредмета кроз све разреде и разборит начин предавања од стране насавника. У свнма школама није. се могао да обради део програм у свакоме разреду. Ово нарочито важи за школе у којима је један наставник радио са више од два разреда, Међу тим је у III разреду, скоро свију нрегледанпх школа, савладан сав метеријал и нонајбоље обрађен, што је се и напред могло да мисли, кад су у тај разред унесене лепе моралне Христове приче и беседе, које су већипом врло вешто довођене и у свезу с људским слабостима н иогрешкама. У I и II раз. такође је паставпи материјал добро обрађен а и успех је новољан, само што се у неколико школа није тумачило. „Во имја ода", „Оче наш" и ,Богородпде дјево". Ово је бивао опет случај најчешће код слабих учатеља, ношто и сами не знадоШе како да то све лено п тачно протумаче. У IV раз. нпсу најбоље свуда обра^иване тачке: 3, 5, 7, 8 и 1> из II течаја. У У раз. сав је материјал дивно обрађен и онакав истп успех постигнут као и у III раз. Овоме је припомогла способност наставнпка тога разреда а и што су у програм ушле све оне ствари које јако иитересују децу. 2. Сраски Језик. — Прошле годлне ирегледао сам основне школе у црпоречком округу, дакле у коме на више места елеменат н је чисто српски и са овога разлога, кад сам ирошле године полазио на