Просветни гласник

ИЗВЕШТЛЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКЛ О ОСНОВШШ ШКОЛАМЛ

посао надзорника школског, ја сам већ у наиред био створио себи мишљење да прегледам школе у округу смедеревском — Шумадвји — у коме је чисто српски елеменат, и услед овога надао сам се да ћу наћи у школама окр. смедеревског далеко бољи усиех из сриског језика но прошле године у округу црноречком. Па како сам се јако преварио у овом своме мишљењу. Јер успех из српског језика у окр. смедеревском ако није гори нпшта није ни бољп од онога у окр. црноречком. II ако сам истраживао узроке овој појави, то опет нисам могао да их тачпо пронађем. Пало ми је у очи да чак и бољи наставници, нарочито они који служе дуже у школама смедер. округа, натерани су, које околином а које и неким сопственим нехатом, да мало иазе на правилни говор. А највише било ми је криво што сам приметио, да ретко који учитељ исправља језичне погрешке у својнх ђака, већ се оне махом ћутке прелазе. При оцењивању оваквих наставника ја сам све ово имао јако пред очима. Само у неколико школа читање је читко и јасно, иначе скоро свуда пакарадно. Мало је школа било у којима се пазило на ваљан гласоудар. Наилазио сам па много места, где се ири читању последњи слогови не могу никако да чују. Сви наставници, „обпчне спреме" давали су обично и у млађим и у старајим разредпма — деци да читају само извесне чланке из читанака и ове су чланке деца толико пута читала да их напослетку и на памет знају. И нрема овоме није никакво чудо ако Вам један ђак, таквог једног наставника, ноказује прстом у књизи једно а чита сасвим нешто девето. И једном таквом ђаку довољно је учптељ да каже „читај то и то 1 , а ои — ђак — одмах окрене да брбља у место да чита, и то тако немилостиво затутњи н заларма да ннко, ама баш ништа, не може да зна шта се чита. Каква беда и невоља гони оваке наставнике да на овај начин уче децу читању, то ће они сами — и нико више други — знати, осим ако јадници не мисле да на испиту покажу како њпни ђацу умеју тако брзо да чг.тају, да их чак ни надзорник пе може да схвати н погрешке им иснрави. У нанред номенутом прилогу (И) види се, код којих сам наставника напшао на оваква читања; и том

приликом нисам ништа претеривао, а и сада нећу ни мало нретеривати ако кажем, да су ђаци таквих наставпика у тој мери брзо читали, да би човек наиослетк — кад не би био у школи но у пољу — помислио да какве животиње дрече а пе да разумни створовп говоре. II ова брзања при читању јако сам имао у виду прпликом давања оцене. Ово брзо читање и узрок је да се језичне погрешке у деце нису могле да нсирављају у своје време. Пословице тумачене су само у 5—6 школа, азагонетке су одгонетане само у 2 —3 школе. Да услед брзога читања деца нису умела ни да аричају, по себи је јасно. Причало се лепо само у оним школама у којима се читало добро. А онде где се брзо и механички читаше, причало се тако тачно од речи до речн по књизи, да се ннје смело да изостави ни једно „и". А каква је опет корист од оваквог читања да се лако разумети. У школама, у којима је лепо причано, изводиле су се из оних прича и леие моралне поуке. Мпслим да је умесно да па овоме месту приметим како се доста оскудева у добрим читанкама. Читанке за I и II разред још и добре су , јер у њима има доста лепих прнчица, песмица. Читанка за IV разред не ваља, по моме нахођењу, нншта. Њу треба нз школе сасвим избацити, пошто не садржи, тако рећи, ни један чланак који би се могао лепо и да прича, а отуда је долазило и то да су ми деца из I и II разреда боље причала, но она из IV раз. У нове читанке, које на сваки начин треба што пре да уђу у школе на место досадањих, ваља унети што више лепих и подесних ирича а оне за III и IV разред покрај оваквих ирича, још већином и оно што се из осталих наставиих предмета предаје у тим разредима. Све читанке треба да се штамиају без адгрешака, а она за I разред ц круанијим словима (мој извештај у 17 свесцп Просветног Гласника за 1882 годину). Пошто се новнм програмом захтева читање чланака ппсаних старим српским правописом а пошто нема књиге с таквим чланцима, то свакојако треба да у нову читанку за III разред уђе и неколико чаанака писаних старим срискнм правонисом. Граматика је скоро свуда добро обрађивана, па према томе у њој постигнуто је и