Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

57

повољан успех. Само онде граматика не беше добро обрађена где ју и сами наставници сдабо познаваше, где н. ир. учитељ одобраваше ђаку да је „како" преддог, „разум" глагол, „дивљака" нридев, „само" особна именица средњега рода, „је" свеза и т. д. И овога пута нриметио сам, како деца врло тешко распознају придев од прилога. Свакојако је за осуду што и данас има учитеља који, покрај онако детаљисаног програма за српски језик, црелазе нрограме у прва три нижа разреда; те се тиме — по себи се разуме — само смета бољем успеху из овога предмета. Нови прописи учиниди су за кратко време иовољап напредак, пошто се данас скоро свуда доста једнодико и депо аише. И у којој се шкоди ио њима није нисадо редовно иреко цеде године одмах се може да иозна, чим се погледа ма један проиис такве шкоде. И нокрај овако добрих страна нових нрописа још се налази по неки учигељ који греши дозвољавајући својим ђацима да пишу сасвим друге ствари а не оие што су у нронису. Најлепше ђачке рукописе нашао сам у шкодама: врбовачкој и баничинској (II, III и IV раз.). Многи учитољи давади су деци с мадим изузетком — добре и јасне реченице а и сами ђацн таквих учитеља писади су ваљане реченице. У остадом бидо је — ади мало — и таквих шкода у којима ни учитељ а ни ђаци му не знадоше ни једну ваљану реченицу да искажу. И на нравидан нодожаЈ ђака наспрам табде пазиди су сви бољи а и неки слабији наставници. Декламовано је свуда но програму, само што су у неким шкодама деца декламовала испод сваке крнтике. Уживао сам у декламацијама ђака мнхаидовачких, азањских (II раз. и смедеревских V раз. мушке и IV раз. женске школе). У П разреду азањске школе декламовала је скоро ноловина ђака, и то сви на моје нотнуно задовољство. Учитељица заслужује сваку хвалу, што је умела да из- ! бере онако лепе и подесае декдамацпје, јер човек просто не уме да каже којајеодкоје била боља н ленша. 3. Словенски Језик. — У III разреду читало се је у мало школа добро, док у IV раз. скоро свуда, читање бидо је задовољавајуће. У IV раз. тумачене су већином само ноједипе речи, и то на више места накара-

дно. Слабији наставници обраћају већу пажњу овоме предмету п бољи су усиех у њему показали но они бољи. Садашња ручна књига не ваља ништа, те ју с тога треба пз школе избацити и заменути је с којом нодеснијом књигом. Требало би нову ручну књигу штампати с крупнијим словима, без тигала и без онако грубих ногрешака, којима изобилује садашња словенска читанка4. Рачун. ■— И ако није најсјајније, то је ипак овај предмет боље обрађиван и обрађен и далеко већи уснех постигнут у њему но у српском језику. Маса наставника дала је добре — махом из обична живота — задатке, а мало њих мучило је децу глупим рачунањем с неименованим бројевима. Само у не-кодико шкода иије се рачунало усмено, иначе свуда давани су и решавани иокрај писмених и добри усмени задаци. Штета је по темељно рачунање, шго учитељи онако јако избегавају и врло мадо иажње покдањају комбинованом рачунању. Само у неколико шкода давани су и комбиновани задаци, те разуме се да у тим шкодама и најбољи успех беше постигнут из рачуна. Једполикости у нредавањима овога предмета слабо ће се . наћи; пошто се у једној школи обраћала већа пажња усменом а у другој више писменом рачунању, пегде рачунадо се више са именованим а негде оиет више с неименованим бројевима, итд. У мало ткола имала мерила. Деца су удознавана највише с мерама течности и тежине док о нољским мерама није тако рећи, бидо ни сномена. 0 дељивости бројева у мадо школа говорено је. Исто је то сдучај с десетним и простим раздомцима. Што се је мадо и слабо рачунадо с разломцима узрок је и то, што има много наставника који иросто не умеју да дефинишу ни нојам о разломљеним бројевима, а камо ли с њима и да рачунају. Нросто правило тројпо показивао је деци сваки наставник на свој начин; а тако је исто рађено н с простим интересним рачуном. У петом разреду рачун је ваљано обрађен, само шго због кратког времепа, није цео програм свршен. На више места приметио сам да деца нису добро унозната с јединицама, десетицама, стотинама, итд. И ако је у програму за овај предмет и сувише јасно казато, шта све нма да се у 8