Просветни гласник

58

појединим разредима обради, то оиет има ј доста учитеља — а то су махом они „обичсте ! сиреме" — који су иољин да нредају рачун прелазећи преко ирограма. Разуме се по себи, да се овим обидажењем јасних програма учинило, те је успех из овога предмета код таквих наставниха био недовољан. И уз рачун много се брза код многих,. наставника, што је опет могдо да утиче на успех само неповољно. И са овим предметом у опште требадо би да иде боље, тим пре што учитељи већ имају иодеснгу ручну књигу. Најиишесе је удаљавао од програма учитељ II разреда школе кус , чији су ђаци рачунали и с бројевима иреко 5оОО. — Како има наставника који, у току читаве године дана, иису могли и.1и иису хтели да схвате и разумеју нови нрограм из рачуна, нека иослужи за доказ овај случај. У II раз. једне шкоде захтевам да наставник да један задатак с разноименим бројевима; но он није могао да ми испуни жељу, пошто је с разноименпм бројевима мало рачунао, а по свршеном испиту томе учитељу истиче се за адвоката један старији његов кодега — учатељ IV раз. примећујући ми учтиво: „да се у II разреду не ради с разноименим бројевима!" Напосдетку напомињем, да сам с ђачким одговорима из овога нредмета и с наставничким питањима био иотауно задовољен у шкодама: мпхаидовачкој, селевачкој (III и IV раз. основне н I раз. продужне школе), азањској (II и IV раз.), иаданачкој (III и IV раз. мушке и I и II раз. женске школе), и смедеревској (V разред мушке и I и III разред женске школе). 5. Геолитријски Облици. — Наставник V разреда мушке смедеревске школе, иокрај тога што није , мао свију потребних справа, обрадио је овај предмет ваљано и за нода године — јер је тај разред отворен у Фебруару ове године — савладао је скоро цео програм. 6. Земљоиис. — И поред свега напрезања ведиког броја наставника да се овај предмет обради како ваља и сав наставни материјад савлада, ретко да је коме од њих исиадо то за руком. У II разреду већином су изостављани одељци: V VII XII ирва три реда одељка VIII и дртање улица, путова и околине, а све се је највише врздо око шкод-

ске зграде, села и среза, па и то траљаво и невешто. Побројане одељке изостављалн су махом они учитељи који их и сами, или мало пли нп мало, не знају. — У III разреду наставни материјад релативно највише је савлађиван и најбољи се успех постизао, чему је оиет млого донринело оно изучавање занимљпвих бијограФија наших славних људи из новијег нашег доба. Три — четири наставника у III разреду вешто су уплетали и поједине одломке оне лепе Вишњићеве песме: „Кад се шћапхе ио земљи Србији." У IV разреду земљонис најгоре је обрађиван а и уснех му је такав. Најбоље се је знада Босна и Херцеговина, Бугарска, Грчка и Црна Гора. Све остадо предавано је новршно а већином и невешго. Од овога чине изузетак некодико одличних учитеља, који су све обрадили и савладади као што треба. — Код наставника „обичне снреме," па и код неких бољих, тако јако деца брзају да услед тога и стижу врдо често одговори налик на ове: „На Цетињу живи књаз Михаило." „Над поновима најстарији је капетан." „Турчин је био врућ мало," „Сунце је топло лети, што је ближе земљи," и т. д. Како су неки наставници бнли бездушни и гопила своје ђаке да бесмпслено изучавају овај нредмет, нека, између многих остадих, послужи за иример једно нптање једнога учитеља и одговор једног његовог „одличног" ђака на то иитање. То је интање гласило овако: „дед опиши собу," а ђак одма поче стрмоглавце да одговара: „леви и деснп зид једнаки су а дужи су од остала два;" међу тим ово није било у ствари, пошто сам за време иснита променио био место столу, а тнме је дете, окренув се к мени, променило свој обичан — годишњи — положај према зидовима. II код тога истога учитеља који је — узгред буди речено — добијао четворке и петице, одговарају „врло добри" и „одлични" ђаци: да је наша држава смедеревска, да Србијом влада кмет, и т. д. Срећа је само што оваких учитеља има још мадо. Мило ми је што напосдетку могу да споменем имена опих шкода, у којпна је земљопис предавап онако како се може само да пожели. Те школе јесу: михаидовачка, селевачка (II III IV раз. основне и I год. продужне шкоде), азањска (II и IV раз.),