Просветни гласник

и таквих који броје на 50 и више година своје старости а иреко 20 и више година учитељске службе. Наставници треКе грцие — на броју 4 — сиособни су а дељи. Срећа је те их нема много. Но и покрај све лењости они су у стању да постигну повољне успехе. Штета је само што своју способност на зло употребљују одајући се лењости, која шкоди њима самима највише а по овоме и оној деци коЈа су им поверена. Наставници четврте груие — 4 на броју — и неспосбони су и лењи. Њих се слабо тиче школа и њен напредак. Било успеха или га не било, њима је сасвим све једпо. За њих не пријања ништа што је ново, а корисно, но школу. Они „животаре" у школи од данас до сутра, и мисле да су савесно своју дужност испунили: кад иду у школу „редовно" и у овој „редовно" не раде ништа а о исииту покажу никакав уснех. И кад овакав један наставник добије „тројку" он се мршти али опет је како-тако задовољан, по ако би му „неправедни" надзорник подарио случајно „двојку", онда би се чуле овакве дерњаве. „Ја сам вредан", „изшкленисам избијао", „То је само из пизме" итд. А што у оваким приликама највише кињи надзорника јесге то, да се оваким учитељима често истиче за адвоката школски одбор, тврдећи да су сви паводи њиног „вредног" г. учитеља истинити. Кад се узме у обзир све што до сад рекох о наставницима , онда излази резултат да је се наша основна школа готово већ ослободила оних лењих наставника и оних многобројних шпекуланата који су тако рећи до јуче, у њој радили и вршљали трње, убијајући у појму ону природну бистрину у свакога детета које им је предато у руке. Од данашњих наставника, нема више сумње, тражи се доста. Свеснији учитељи примили су то добро, па су и прегли да свима захтевима што боље одговоре. А и како се не би трудили кад сваки од њих у напред зна, да ће му надзорник о испиту да одседи у школи по неколико часова и да му од тога зависи материјална његова корист. Међу данашњим наставницима ретко ће се који наћи да је и прави васнитач. Оваки наставници могу да се изброје на прсте, но онет за то мало где паићи ће се на необуздану и раскалашну дечурлпју. —

У наставницима основних школа, нарочито од кад је ступно у живот нови заком о осиовним школама, осећа се велика оскудица, као што нам је свима врло добро познато. А услед ове оскудице у наставницима многе су школе и нозатваране — ове годипе у округу смедеревском било је 19 затворених школа, — а у многим — 19 на броју — оиет школама ради но један наставник са сва четирп разреда п са преко 50, 60 и више ђака. Ја мислим да би сваки од нас био вољап и да се оваквим наставницима помогне а н да школе оиет много не изгубе. Али настаје сад интање: на који начин да се све ово изврши ? Нека ми је дозвољено да на ово нитање, ма и приближно а ио моме нахоћењу, дам одговор. Ево дакле како ја мислим да би се могло то да изврши. По закону о политичким општинама имају се ове у кратком времену да групишу. Како су иак данашње школске општипе мале — јер има села у којима ностоје школе а немају више од 150 н 200 норескх глава — те с тога нису у стању ни да ноднжу ваљане школске зграде ни да. намнрују уредно шкодске потребе, то ја мислим да би гребало, где год би само било могућпо, да се груиишу и школске оиштине. Ово груписање могло би се, без великих тегоба, да изврши нарочито у опим окрузима у којима су села близу једно до другог а јаче су и насељена. У случају да се и школске оиштине групишу, имале би се нодизати такве школске зграде у којима бп било и станова за децу која би у њима и боравила и хранила се а која би ређе кући одлазила. Користи које би се добиле груписањем школских општина ове су: 1. Добили би за кратко време ваљане школске зграде, јер су наше данашње зграде никакве а боље не могу још за дуго да се подигну јер иного коштају, а овако мале школске општиие — као што су данас — нису кадре да их нанраве; 2. Што би се оскудица у наставницима колико толико умалила: 3. Што би деца износила из таквих школа — нема сумње — далеко темељнпја знања но до сада, јер би се дуже задржавала у школи а мвње би чувала стоку;