Просветни гласник

ИЗВЕШТА.ТИ ШКОЛСКИХ НЛДЗОРНИКА О ОСНОВИИМ ШКОЛАМЛ

ници II године у једној продужној школи читади су и писали горе но ђацп II разреда опдашње основне школе, п ако је међу њима било и таквих који су свршили IV разред основне школе с врло добрим успехом. А како је са Сриским Језиком у поменутој продужно школи, тако је у главном и са осталим предметима и у овој и у осталим продужним школама. Па шта је узрок да се овакви неиовољпи резултати добијају у дроду.жним школама? Главније узроке, главније недаће, које сметају нанредовању продужних школа излажем у ово неколико тачака: 1. Велики број наставних предмета; 2. Нагомилани иаставни метеријал у појединпм наставним предметима; 3. Мали број часова који је одређен годишње за иредавања у нродужној школи, пошто ,је само у једној школи држано ове године 35 а у свима осталим испод 30 часова; 4. Врло неуредно похођење школе од стране ђака; 5. Што је једном наставнику просто вемогућно да, иокрај рада у својој школ са 3 или 4 разреда и са преко 50, 60 и 70 ђака, ради са успехом још и у продужној школи; 6. Што ову школу походе већином момци и девојке од 15, 16 и више година, који се као ђаци жене и удају (у селевачкој иродужној школи имао сам на испиту једног ђака који се нрошле зиме оженио); и на послетку 7. Што ђаци иродужних школа — и по селима и по варошима — за свих шест дана, тако рећи, и не виде књигу, а седмн дан долазе у школу, разуме се, ни са какиим знањем и никаквом пажњом која је свакоме ђаку веома потребна. Ето то су разлози са којих наша нродужна школа не напредује, и који ме натерују да, мало ниже, предложим господину министру две измене о продужним школама, од којих би требало једну или другу или и обе — како се где нотреба укаже — усвојити. Те две измене у главноме су овакве: 1. Где год не може да се отвори виша основна школа тамо не треба отварати ни продужну школу — па ма даимају сви услови за исгу, — већ се треба старати да се снреми све што је нужно па да се отвори виша

осповна гакола; или, ако се ово не би могло да усвоји. 2. а) Поред сваке ниже основне школе, где се не би могла установити и виша основна школа, мора бити продужна школа; б) У продужној школи учиће се само Сриски Језик и Рачун; в) Ову школу походиће сви они ђаци који су св| шили нижу основну школу, а нису продужили учење у ко.јој школи на страни ; и г) Продужна школа отвара се у једноме месту чим има иет ученпка који одговарају услову изложеиом у претходећој тачци (в). Ово су у главноме моји назори у погледу нродужних школа. 0 стручној и научној сареми наставника основних школа строго узев тешко је говорити, пошто их има са 'свакојаким способностима и спремама: али ипак може се рећи ово: има наставника који темељно владају сваким предметом , а има их — велика већина — који нагињу више овоме или ономе предмету а да се не клони за штету осталим предметима , док на поелетку има и таких који су слабо, или и никако, употребљнви. Но благодарећи својској н истииској бри.зи и заузимљивости за школј нашој највишој школској власти, може се рећи да дана", има још мало неспремпих и лењих наставника. Све наставнике, чијесам овогодишње радове и трудове нрегледао и оценио,делим на четири групе. Наставници арве груие на броју 19. — и способни су и вредни. Они врше свој посао разборито, искрено и поштепо. Код њнх ћете застаги све у своме реду у сваком погледу. Они могу да служе као узор иаставника наших данашњих основних школа. Они су , да се краће изразим, нрави наставници. Водрим оком ирате сваку новину ко.ја се тиче школе и својски је прихваћају. У овој су групи већпном старији нитомцц наше учитељске школе, док има међу њима и таквих којн су свршили или богословију, илн вишу женску школу или п 5 — 6 разреда гимназије. Наставници дрцг!: груае — на броју 16 — немају најтемељнију сирему али су вредни. Они својом вредноћом у стању су да доста новољно савлађују све нредмете. Они питају увек сирсмније своје другове за све оно шго им је нејасно и што унраво не знају, на ма да међу њима има