Просветни гласник

60

ИЗВЕ1ПТА.1И ЛШОЛСИИХ НАЈЗОРНИКА О ОСНОВНПМ ШКОЛАМА

да човек мора да помасли како можда та деда нису јела ништа по 2 и 3 дана. На више места долазио сам до убеђења, да се деца обуче певању оно неколико пе:ама тек пред испит. — У ни једној школи о иотама није било ни помена. 12. Лепо иисање. — Само интерпукдијони знаци нису писани у свима школама. За остало ваља видети „Српски језик" под тачком 2. овога мога извештаја. 13. Цртање. — Скоро у свима школама — са изузетком само 2—3 школе — наилазио сам на ђачке цртеже, који су израђени како где. Ученици цртали су по неколико Фигура у неким свескама које су набављене из једне смедеревске књижаре. Они наставници који не зиађаху за ове „цртанке" обучавали су децу цртању на табли. II ђацп таквих наставника цртали су обично сваку накараду само не оно што је програмом прописано. Било је школа у којима су ђачки цртежи чисти и доста правилни, али Цк такве школе не знађаше да на табли пацрта водоравну, управну и косу линију, угао, итд. — Како се у неким школама предаје овај нредмет накарадноЈанаводим куриозума ради овај случај, који мање — више може да се однесе и на већи број школа. У једиој су школи две табле. Ја нрозовем 4 ђака да цртају. Двојица од њих, по својој навици, одоше одма на једну а друга двојида на другу таблу. И кад прозвани ђаци заузеше својепозиције, онда учитељ одмах даде првоме да нацрта слона, другом вола, трећем мачку а четвртом једно дрво. II сва 1 ова ђака, приступив сваки своме послу, нацртали су на оне две табле такве накараде, да сам морао слатко да се насмејем. — Уснех је из овог предмета у опште испод сваке критике, што мора и да буде кад га предају људи који једва да по имену нознају цртање. И ово ће све дотле овако да траје, док се учитељима не буде дало у руке какво ваљано упуство за предавање цртања, а деци подесне цртанке. 14. Гимнастика. — Ни у једној школи није гимнастика предавана по нрограму, пошто и нема справа, за гимнастику прописаних. Па и у оне 3—4 школе, у којума беше неких справа, пије се на овима радило, јер тек што нису пале. И овај нредмет, као и остале вештине, многи наставпици сматрају

као неко пасторче, пошто се деци покаже оно неколико Фигура обично пред испит. И за то ћете свуда наићи на овакве команде: разброј се, избацивање руке горе, доле и напред, махање рукама и ногама, чучање и нешто мало пакарадпог марширања. За све остало добија се изговор: „није се господине могло више да стигне." 15. Жеиски рад нредаван је добро. Радови су били чисти и лепи у свима разредима и наланачке и смедеревске школе. Тако и толико предавани су поједини наставни нредмети у основним школама округа смедеревског и вароши Смедерева. За овим одмах требало би да кажем: како су предавати поједини наставни нредмети и у продужвим школама које сам ове године прегледао, но како тиме не бих имао ништа ново да кажем, до у главном само да поновим опо што сам до сад већ казао — јер су исти наставпици радили и у основним и у иродужним школауа — то ћу о овоме нрећутати, на рећи коју о иродужним школама у оаште. Ја. прелазим одмах на ствар. Чл. 4. закона о основним школама од 31. Децембра 1882 год. наређује се ово: „Поред сваке ниже основне школе, где се не би могла установити и виша основна школа, мора бити продужна школа, коју ће по пронисима овога закона бити дужни походити сви они који би нижу основну школу свршили а не би у основној вншој или у каквој другој школи учење продужили;" а тачком 4. расписа од 20. Августа нрошле год. ПБр. 7488 налаже се накнадно следеће: „Продужна се школа отвара у сваком месту где има најмање 10 ученика који су свршили IV разред основне школе, а нису наставили учење у којој средњој школи." Закоподавац нишући помепути члан закона имао је добру намеру, јер је као и што сам у томе члану наставља, желео да се знање стечено у нижој основној школи утврди и по могућству прошири у нродужној школи Али у практици шжазало се јасно, да се с нродужном школом није готово ништа постигло а са многобројних препрека које су јој на путу. Ја све ово говорим из искуства које сам стекао, ирегледајући прошле и ове године те н одужне школе. Како се у продужној школи до слабих резултата долази, ја нримера и чуда ради наводим ово: уче-